Nije se Bata Živojinović ni ohladio u grobu, a javiše se dušebrižnici da nas podsete na mračnu, političku prošlost najboljeg srpskog glumca svih vremena (citat — Srđan Dragojević). Čemu to podsećanje? Kao da je Bata ikada krio članstvo u SPS-u i kao da su tu činjenicu prećutkivali svi koji su ga poštovali (a poštovao ga je svako ko je gledao bar jedan njegov film, u rasponu od „Ćao inspektore“ do „Skupljača perja“).
Uz ograde i komentare tipa „o pokojniku sve najlepše, ali…“ čitaoci mučnog, kvaziintelektualističkog post-staljinističkog referata su obavešteni o onome što su svi već znali — da je Bata bio istaknuti član SPS-a, poslanik, čak i predsednički kandidat i da se kao takav, nije ogradio od politike „koja je dovela do krvavog raspada Jugoslavije“, te da je Valter „izdao Sarajevo“ i tome slično, i sve u tom smislu.
Osim što je nepristojno Batu, ni krivog ni dužnog, optužiti za sva zverstva na prostoru bivše Jugoslavije, a da nije prošlo ni 40 dana od njegove smrti, u najmanju ruku je degutantno do iznemoglosti ponavljati odavno izlizane „istine“ unipolarnog sveta o krivici i odgovornosti za građanski rat u SFRJ. I to u kontekstu smrti velikana.
Džaba se brukate
Ma šta čovek mislio o politici i ulozi SPS-a u svemu što nas je zadesilo u poslednjih četvrt veka, odgovor Batine stranke na kvaziintelektualnu papazjaniju iz serije priča o „istini, odgovornosti i pomirenju“ zaslužuje svaku pohvalu. Odgovor koji se svodi na jednu rečenicu — džaba se brukate.
Velimir Bata Živojinović je bio toliko veliki glumac (najveći, što reče Srđan Dragojević) i toliko je zadužio ne samo srpsku kulturu da svaki njegov angažman van posla koji ga je učinio velikanom, ma koliko bizaran bio, ne umanjuje njegovu veličinu. Naprotiv.
Nije Bata Živojinović ni prvi ni poslednji velikan kojem spočitavaju da se izblamirao vanumetničkim angažmanom (ukoliko se takve veličine uopšte mogu izblamirati). Primera je mnogo, navedimo neke.
Najveći norveški književnik, nobelovac Knut Hamsun bio je, ajd‘ da kažemo eufemistički, simpatizer nacista. I niko mu to u Norveškoj nije „zaboravio“, ali niko nije ni umanjivao vrednost njegovog književnog dela. I doprinos svetskoj kulturnoj baštini.
Kad je o glumcima reč, veliki Klint Istvud se prilično izblamirao na nekom republikanskom nastupu uoči prošlih predsedničkih izbora u SAD. „Prljavi Hari“ je dobio žestoke packe zbog gluposti koje je tom prilikom izgovorio, ali niko nije osporio ni lik ni delo jednog od najvećih američkih glumaca i režisera.
I Gari Kuper i Džon Vejn i Klint Istvud
Na legendarnom albumu Zabranjenog pušenja „Dok čekaš sabah sa šejtanom“ u rečniku manje poznatih reči i izraza kraj odrednice Gari Kuper stoji objašnjenje — američki Bata Živojinović. Može da prođe, ali nekako je Bata, imajući u vidu kompletan njegov opus, bio i Gari Kuper i Klint Istvud i Džon Vejn. Tri u jedan.
A kad smo već kod najpoznatijeg glumca u vesternima i njega su i tokom karijere, ali i posle smrti, američki levičari svih fela optuživali za nacizam, što zbog besomučnog ubijanja Indijanaca u filmovima, što zbog podrške „našim momcima“ u Vijetnamu.
Za razliku od Džona Vejna koji je sprovodio genocid nad starosedeocima, Bata je u filmovima tamanio naciste. I, kao, Bata je podržavao nacizam, a Džon Vejn je uvodio demokratiju. I ljudska prava, pride.
Pošten prema sebi, pošten prema drugima
I kad je SPS bio na vrhuncu i kad je bio najbahatiji, poslanik Bata Živojinović ostao je — Bata. Živa legenda. Nema nijednog opozicionog novinara iz veselih ’90-ih koji je o Bati za vreme svih njegovih poslaničkih mandata stekao loše mišljenje. Uz to, poslanik SPS-a Bata nije prekidao prijateljstva sa opozicionarima.
Čak i kad su poslanici dobijali stranačke direktive da ne daju izjave za ovaj ili onaj medij, Bata je uvek odgovarao na pitanja. Kao što nikad nije odbio ulogu, ma koliko glup bio scenario na kojem se radilo, uz obrazloženje da stotine porodica nije želeo da ostavi bez hleba, tako nikad nije odbijao novinare, poštujući njihov rad i porodice koje prehranjuju.
Svi koji su imali prilike da pričaju sa Batom makar pet minuta uverili su se da je nekadašnja najveća zvezda jugoslovenskog filma bila privatno veći lik od svih likova koje je glumio.
I svim što je uradio u SPS-u, a nikom ništa nažao nije učinio, pokazao je da je ljudska veličina, što su mu priznavali i politički protivnici. Ako ništa drugo, nije napuštao brod kad je tonuo i poturio je svoja leđa i ugled kao predsednički kandidat ne bi li pokušao da spase stranku koja se raspadala po šavovima.
Đe si Valteru, pederu
U poslednjih 26 godina, postojala je škola mišljenja, po kojoj je izmanipulisanog (i senilnog) Batu Živojinovića SPS zloupotrebio kao simbol, što nema veze sa istinom jer je Bata Živojinović bio simbol mnogo čega, ali SPS-a sigurno nije.
Da je Bata bio svestan svoje (sporedne) uloge u SPS-u pokazao je u intervjuu „Plejboju“ pre više od deset godina kad je na pitanje da li se slagao sa svim Miloševićevim potezima, uključujući i odluku da se uđe u rat protiv celog sveta, odgovorio:
„Mislite da su se oko toga pitali poslanici? Tu nisu poslanici i članovi stranke odlučivali ništa, već samo vrh. Tako je u svakoj partiji. Ali ja ne mogu nikad da kažem ništa loše za njega. Apsolutno sam podržavao Miloševićevu politiku i nije bilo situacija u kojima se nisam slagao sa njegovim odlukama. Miloševićeva politika će biti predmet analize narednih 20 godina.“
Pokojnom Bati se zamera da posle ratova nije dobijao pozive da poseti bivše republike SFRJ zbog SPS-ovske prošlosti, što je verovatno tačno, ali to Bati nije smetalo pre deset godina da vodi hrvatske glumce u Kinu u vreme kad su se Kinezi navukli na eks-ju komedije u kojima su glumili.
I za kraj, o omiljenoj poslastici postmodernih komesara — odnosu „Valtera“ i Sarajeva. Rečima Bate Živojinovića:
„U Sarajevu sam bio najpopularniji, kad god bih izašao iz hotela svi bi stali i dobacivali: ’Đe si care?‘ Tamo sam proveo dosta godina i obožavam taj narod. Bio sam za vreme rata na Palama sedam meseci, snimao sam jednu humorističku seriju. Izvanredna je bila i čudi me da ovde nije prikazana. I tako, javljaju se iz Sarajeva na one radiole i traže: ’Dajte Valtera‘. I ja se javim. ’Đe si Valteru pederu? Koji ćeš k… tamo? J… ti ja mater!‘ I koja je to popularnost? Vidite koliko je sve to relativno. A nisam opalio nijedan metak. Možda na snimanju.“
