I drugi britanski mediji tvrde da su susedne zemlje, koje su primile milione izbeglica, potvrdile epidemiju laišmanijaze. U Libanu je u prethodnih 12 godina zabeleženo 6 slučajeva oboljenja, a sada je prijavljeno 1.033 slučaja. Više stotina pacijenata sa tom dijagnozom se trenutno nalazi u Jordanu i Turskoj. Stručnjaci upozoravaju da se bolest, sa dolaskom migranata, širi čak i na države južne Evrope.
Ne treba stvarati paniku, jer slučajeva te tropske bolesti, koja se prenosi ujedom insekta manjeg od komarca, peščane muve, bilo je i u Srbiji, kaže za Sputnjik epidemiolog Gradskog zavoda za javno zdravlje Biljana Begović Vuksanović.
„U poslednjih 10 godina je praksa da zabeležimo jedna slučaj godišnje. Ljudi se zaraze na putovanju, čak i zaborave tu mogućnost, jer inkubacija dugo traje. Terapija postoji i to je najvažnije. Rezervoar infekcije najčešće su psi i glodari, insekt se inficira sišući njihovu krv, pa se dešava i da čovek uđe u taj lanac“, kaže Begović Vuksanović.
Ona dodaje da je laišmanijaza karakteristična za predele sa tropskom i suptropskom klimom, ima je u centralnoj Aziji, Africi, centralnoj i južnoj Americi, ali i da bi insekt verovatno mogao da preživi u Makedoniji i Crnoj Gori.
„Kada zaražena mušica ubode čoveka bolest se najčešće javlja u formi kožne laišmanijaze, ali može da se proširi i na sluzokožu, najčešće nosa i gornjeg dela ždrela. Manifestuje se čvorićima na koži koji mogu biti pojedinačni, a mogu i da se pretvore u čir. Ponekad mogu i spontano da zarastu, mada je uvek bolje da se primeni terapija, nego da rana spontano zarasta, jer su tada ljudi duže zarazni, mogu i do dve godine da budu zarazni“, kaže Begović Vuksanović.
Doktor medicinskih nauka i epidemiolog iz Moskve Vladislav Žemčugov takođe kaže da ne treba paničiti, jer se svet odavno izborio sa tom bolešću, ali da bi promena klime mogla da utiče na njenu mutaciju.
„Važno je naglasiti da se ta bolest ne prenosi direktno sa čoveka na čoveka. Ne mislim da će dolazak zaraženih iz ratnih zona prouzrokovati širenje te bolesti u Evropi. Kao prvo, evropska klima se razlikuje od bliskoistočne, tako da se neće formirati žarište oboljenja. Ali uvek treba imati u vidu da postoji tendencija ka klimatskim promenama i povećanju prosečne temperature, što bi, teorijski gledano, moglo dovesti do formiranja žarišta oboljenja i u Evropi. Važno je da svi migranti prođu lekarski pregled i mislim da za evropski zdravstveni sistem to nije nekakav problem“, kaže Žemčugov.
Svetska zdravstvena organizacija je saopštila da laišmanijaza spada u „zanemarene“ tropske bolesti. Pre rata je držana pod kontrolom suzbijanjem peščanih insekata, ali da je od početka rata potpuno zapostavljena, pri čemu su ratni uslovi idealni za njeno širenje.
Epidemiolog Vladislav Žemčugov dodaje da u tim uslovima treba biti oprezan, jer se bolest javlja i u težem obliku.
„Lišmanijaza je veoma opasna bolest, posebno što se tiče viceralne forme, kada se gnojna zapaljenja pojavljuju na trbušnim organima, bolesnik umire. Mislim da prosečni evropski stanovnik nema razloga za brigu, ali evropske zdravstvene institucije bi trebalo da budu svesne mogućih rizika i da preduzmu sve neophodne mere kako bi na vreme ustanovili eventualne slučajeve oboljenja kod izbeglica“, kaže Žemčugov.
U Beogradskom zavodu za javno zdravlje ističu da je uvek lakše delovati preventivno, te da ne bi bilo loše da veterinarske službe uvedu bolji nadzor pasa, kao i da bi trebalo ozbiljno poraditi na uništavanju komaraca, jer bi u tom slučaju bila uništena i zalutala peščana mušica.
