„Odluku da Poljska 2022. godine smanji kupovinu ruskog gasa svakako treba posmatrati sa aspekta pritiska koji Sjedinjene Američke Države vrše na sve zemlje u Evropi kako bi smanjile potrošnju prirodnog gasa koji stiže iz Rusije. Mislim da su to samo političke odluke, da u svemu tome nema prave energetske i ekonomske bezbednosti“, rekao je Vuletić za Sputnjik.
Poljska smatra da je važeća cena gasa iz Rusije precenjena. Tokom 2015. godine PGNiG je od „Gasproma“ zahtevala reviziju tarifa. Prema ovom ugovoru, potpisanom 1996. godine, koji ističe 2022, Poljska dobija do 10,2 milijarde kubnih metara ruskog gasa godišnje. Potrošnja zemlje iznosi skoro 15 milijardi kubnih metara.
Da bi smanjila zavisnost od ruskog gasa, Poljska je izgradila prvi terminal prirodnog tečnog gasa u zemlji. On omogućava zemlji da kupuje gorivo u skoro svakoj državi na svetu.
Pritom, eksperti ističu sve veće gubitke Varšave. Tako je, na primer, gas sa Bliskog istoka 2,5 puta skuplji od ruskog.
Namera Poljske je i da realizuje projekat gasovoda u Severnom moru, koji će Poljskoj omogućiti da dobija sredstva iz Norveške preko Danske i Baltičkog mora.
Vuletić, međutim, podseća da će, prema procenama Međunarodne gasne unije, do 2030. godine proizvodnja gasa u Norveškoj biti 30 odsto manja. To znači da Poljska iz te zemlje neće moći da dobija one količine koje dobija u ovom trenutku.
Puko dodvoravanje Amerikancima
Kupovina tečnog prirodnog gasa iz Amerike, Afrike, Okeanije, svejedno, s druge strane, znatno je skuplja od ruskog gasa, napominje on. On potez Poljske vidi kao dodvoravanje Amerikancima. Ne sporeći da je diverzifikacija nabavke gasa dobra, on ipak naglašava da ga treba nabavljati od onoga ko ga ima.
„U svakom slučaju je dobro imati više dobavljača. Ali u ovom trenutku, od svega onoga što Evropa može da dobije, ovih 160 milijardi kubnih metara gasa koje godišnje dobija od Rusije je nešto što je sigurno“, kaže Vuletić.
On napominje da su procene Gasne unije da će do 2030. potrošnja prirodnog gasa u Evropi porasti 30 odsto, zbog čega ističe da za nabavku skupljeg gasa nema nikakvog opravdanja.
„Zato najava Poljske lepo zvuči kako bi ’veliki brat‘ bio zadovoljan. To je samo politička izjava u kojoj realnosti nema“, kaže Vuletić.
Na pitanje da li bi SAD žrtvovale deo cene svoga gasa da bi potisnule ruski sa evropskog tržišta, Vuletić kaže da se to nikada neće dogoditi.
„Amerikanci ni za jedan jedini cent svoju cenu gasa neće da spuste jer oni samo gledaju kako da zarade. Tako su se ponašali do sada, tako će i od sada. Gde god mogu da uzmu — uzeće, a da daju jeftinije, to neće moći“, kategoričan je Vuletić.
Ustupci bi trebalo da budu uzajamni
Predsednik Saveza proizvođača nafte Rusije Genadij Šmal, takođe, smatra da Poljaci pre nego što donesu neke dugoročne odluke treba dobro sve da proanaliziraju. Smatra i da „Gasprom“ može da učini ustupke, ali da oni treba da budu uzajamni.
Šmal, takođe, smatra da su male šanse da Poljska po isteku ugovora sa „Gaspromom“ 2022. godine pređe na kupovinu norveškog gasa jer ta zemlja smanjuje proizvodnju.
„Dugoročni ugovori funkcionišu po principu ’take or pay‘, odnosno uzmi ili plati. U tom smislu, zaista, zašto bi Poljaci plaćali za gas koji nisu uzeli? To je jedan deo problema, a drugi je to što, vidite, čak i Norveška tokom poslednjih par godina ne povećava već smanjuje proizvodnju gasa“, kaže Šmal.
On napominje da Norvežani u principu i nemaju mogućnosti da proizvode više nego što to sad čine.
„Ako se uzme da cela Evropa sada uglavnom koristi ruski i norveški gas, a plus je tu još i Velika Britanija, i s obzirom na neke druge okolnosti, verujem da nema šansi da se u Poljskoj zaista i pojavi taj norveški gas. Tim pre što gasovod koji se sad gradi takođe mnogo košta“, kaže Šmal za Sputnjik.
Ocenivši da Poljaci „uvek imaju svoju tačku gledišta i u političkim i ekonomskim temama“, on je podvukao da bi oni trebalo sve pažljivo da izračunaju i proanaliziraju pre nego što donesu neke dugoročne odluke.
Pregovaranje je, dodaje Šmal, uvek korisno i dobrodošlo u trgovini.
„Smatram da to naši ljudi koji se bave pregovorima u ime ’Gasproma‘ dobro znaju, i da se tako i ponašaju. Ako bude potrebe, mislim da možemo da izađemo u susret drugoj strani. Ipak, ustupci bi trebalo da budu uzajamni“, zaključio je predsednik Saveza proizvođača nafte Rusije.
