Istoga dana kada je objavljeno da su se lideri G7 dogovorili da sankcije Rusiji u junu budu produžene, uz spremnost da budu i pojačane ukoliko to bude bilo neophodno, gornji dom Parlamenta Francuske izglasao je rezoluciju u kojoj se zahteva da se sankcije prema Rusiji ublaže.
Samo dan kasnije, nemački „Špigl“ je objavio da iza kulisa Bundestaga nemački političari kuju planove za ublažavanje sankcija Rusiji.
Gornji dom Parlamenta Francuske je maltene jednoglasno izglasao taj dokument, za njega su glasali i socijalisti na vlasti, dok je u isto vreme njihov i lider Francuske u Japanu bio sasvim suprotnog mišljenja. U isto vreme, na biznis forumu „Dan preduzetnika: Rusija u Meklenburgu Prednja Pomeranija“ vicekancelar Nemačke Zigmar Gabrijel pozvao je na prekid izolacije Rusije i stupanje u dijalog sa njom. Tako je govorio vicekancelar, dok je kancelarka Angela Merkel, kao i Oland, u Japanu glasala za sankcije, izjavivši da je „prerano ukinuti ih u bilo kom stepenu“.
Fijasko sa sankcijama
A da li su sankcije imale uspeha? „Ne! To je potpuni fijasko“, rekla je svojevremeno italijanska poslanica u Parlamentarnoj skupštini Saveta Evrope Debora Bergamini. Nakon uvođenja sankcija, Italija je 2014. godine izgubila najmanje 1,25 milijardi evra od izvoznih prihoda.
Savet italijanske oblasti Veneto je pre deset dana otišao korak dalje i doneo rezoluciju kojom se Vlada Italije poziva da razgovara o politici EU prema Krimu i da traži ukidanje sankcija prema Rusiji. Venecijanci žele da uspostave odnose sa Rusijom kako bi, kažu, pomogli biznisu koji trpi gubitke od antiruskih sankcija.
Austrijski institut ekonomskih istraživanja izračunao je da će, ako sankcije ostanu na snazi još nekoliko godina, EU izgubiti 92 milijarde evra i više od 2,2 miliona radnih mesta.
Ako nije francuski, italijanski, nemački… Jasno je čiji je interes da se oslabi Rusija. Po cenu da zbog sankcija „komšiji crkne krava“. I bukvalno.
Zbog embarga na uvoz poljoprivrednih proizvoda iz EU, kojim je Rusija odgovorila na sankcije, najviše su stradali poljoprivrednici. A zbog uvođenja sankcija Moskvi, na kraju se ispostavilo, stradali su manje-više svi. Rusija je, lakše nego što se mislilo, podnela taj teret, iako je dodatno bio otežan niskom cenom nafte, njenog strateškog izvoznog proizvoda. Zapadu, pre svega velikom broju kompanija, a pogotovo Nemačkih, koje posluju na ruskom tržištu, to se obilo o glavu.
Rusko-nemački trgovinski obrt opao je za bezmalo 12 milijardi evra, konstatovao je predsednik Rusko-nemačke trgovinske komore Mihael Harms.
Američki ministar finansija Džek Lu još u martu je upozorio Kongres da ako sankcije „učine biznis okruženje previše komplikovanim ili nepredvidivim ili budu preterana smetnja novčanim tokovima u svetskim okvirima“, onda finansijske transakcije mogu da počnu da zaobilaze SAD.
U G7 ne žele da čuju
„Moramo biti svesni rizika da preterano korišćenje sankcija može da potkopa naše vodeće pozicije u globalnoj ekonomiji i efikasnosti samih sankcija“, rekao je Lu. Ali sve to nije imao ko da čuje.
Najnovije opiranje Nemačke i Francuske daljim sankcijama Rusiji potvrdilo je njihov fijasko, ali i da curi vreme grupi sedam najrazvijenijih zemalja (G7). Dok su oni debatovali na samitu u Japanu i usvajali zaključke i deklaracije, život je išao nekim drugi tokom.
Kako posle svega ozbiljno shvatiti G7 i njihove samite koji su već neko vreme pretvoreni u najobičnije pričaonice u nadi da će se makar očuvati privid da sedmoro, odnosno SAD, rešavaju sudbinu sveta. A svet se u međuvremenu toliko promenio. Vide to i SAD, ali se teško mire sa činjenicom da je prošlo vreme u kome je Vašington zavodio red širom planete.
Izgleda da posle ovog najnovijeg samita nema više ni privida. Razvejao ga je realan život u koji su morali da se vrate njegovi akteri.
Kako reče komentator „Forbsa“ Žan-Pjer Leman, samit G7 u Japanu trebalo bi da bude poslednji, a trebalo bi ga likvidirati zbog prevelikog uticaja Zapada u globalnom upravljanju, neprimerenog 21. veku.
Najslikovitije ih je definisao predsednik Komiteta za međunarodna pitanja Saveta Federacije Konstantin Kosačov, rekavši da podsećaju na partijsku konferenciju iz vremena SSSR-a, zatvoreni klub koji prati sopstvene interese, nesposoban da generiše „dodatnu vrednost“ u međunarodnim odnosima.
Ko se još seća nekadašnjeg direktora Svetske banke Roberta Zelika i njegove proročke prognoze da je svetu umesto G7 potreban Fejsbuk za multilateralnu ekonomsku diplomatiju.
Još 2008. godine ocenio je da je grupa sedam najrazvijenijih zemalja prevaziđena i da treba da je zameni novo telo u čijem radu će učestvovati i azijske i latinoameričke privrede u usponu.
„Nećemo stvoriti novi svet prepravljajući stari“, upozorio je on tada na Peterson institutu za međunarodnu privredu u Vašingtonu.
Nova grupa ne treba da ima ograničen broj zemalja, treba da bude fleksibilna, da se menja tokom vremena da bi se prilagodila novim okolnostima i novim svetskim silama, zaključio je Zelik.
Svima je sve jasno, ali je najteže surovo sudaranje sa realnošću da se svet geopolitički i ekonomski potpuno promenio.
