Koje su zadatke pred sebe postavili Kurdi koji su učestvovali u operaciji oslobođenja Rake?
— Raka je centar DAEŠ-a. Odatle stiže oružje i iz Rake stižu novi borci koji popunjavaju redove terorista. Taj grad je stalni izvor opasnosti za čitavu Rožavu, teritoriju koju naseljavaju sirijski Kurdi. Zato je konačno oslobađanje Rake od džihadista od životne važnosti za čitavu oblast. Cilj ove operacije je likvidacija opasnosti koja potiče iz tog regiona. Operacija je dugo planirana. Drugi važni zadatak je da se u potpunosti prekinu veze između Rake i drugih centara terorista DAEŠ-a.
Ako militanti DAEŠ-a budu konačno proterani iz Rake, da li će se ovaj grad onda pripojiti Federaciji severne Sirije, koju je proglasila, odnosno ustanovila PDS?
— Nije bilo do sada govora o pripajanju Rake. Vojne formacije oslobađaju grad, nakon čega će on preći pod kontrolu građanskog rukovodstva. Tako je bilo u Šedadi, Holu i Tel Abijadu. Na taj način će pitanje o daljoj sudbini Rake rešavati civilna uprava grada, odbori koji predstavljaju interese stanovništva. Njihovi predstavnici će razmatrati pitanje da li da ostanu autonomni ili da se priključe nekom već postojećem subjektu.
Ali mi imamo svoju ideju, odnosno projekat autonomnog rukovodstva. Taj se projekat sada vrlo aktivno razmatra i uskoro ćemo doneti odgovarajuću odluku. Biće formiran i parlament koji će rešavati u kom obliku će se održavati spoljne veze i kako će uopšte funkcionisati ta nova autonomna oblast. Donećemo i ustav. Još jednom podvlačim da ovaj projekat kao model nije pravljen samo za Rožavu, već i za celu Siriju. Mi smatramo da ga je neophodno realizovati na čitavoj sirijskoj teritoriji. Ako parlament u Raki smatra da je naš projekat njima interesantan, oni nam se svakako mogu pridružiti.
Povremeno se čuje da bi Turska i Saudijska Arabija mogle zajednički da izvrše ofanzivu na teritoriji Sirije. Kako komentarišete ovu mogućnost?
— Postoji verovatnoća da se ovo dogodi, ranije je već bilo pokušaja ofanzive. Turska i Saudijska Arabija se inače posredno mešaju u unutrašnja pitanja Sirije. Iz perspektive međunarodnog zakonodavstva ova dejstva su apsolutno nedopustiva. Mi se kategorički zalažemo protiv bilo kakvog mešanja u unutrašnje poslove Sirije.
Kako komentarišete vaše kontakte sa Rusijom?
— Sa Rusijom nemamo nikakve političke ili vojne sporazume. Povremeno održavamo tehničke susrete sa ruskom stranom, neposredno na terenu. Naše delegacije odlaze u Moskvu kako bi sa kolegama razmenili mišljenja.
Rusija insistira na učešću delegacije Kurda na pregovorima u Ženevi, jer Moskva zna važnost uloge Kurda u regionu. Pregovori u Ženevi neće doneti očekivane rezultate ukoliko Kurdi ne budu zvanično učestvovali, a Rusija to vrlo dobro razume. Nadam se da će SAD i Evropa takođe uskoro postati svesne ove činjenice. Naše učešće na pregovorima, a na šta mi imamo puno pravo, donelo bi koristi svim stranama u pregovaračkom procesu.
SAD sarađuju sa kurdskim snagama u borbi protiv DAEŠ-a, ali ne dozvoljavaju kurdskim predstavnicima da učestvuju u međusirijskim pregovorima u Ženevi. Kako vi komentarišete ovu situaciju?
— Mi ovakav splet okolnosti tumačimo kroz paradigmu „sve ili ništa“. Smatramo da do određenog momenta možemo raditi zajedno, a posle se razići i nastaviti „svako na svoju stranu“. Smatram da je pozitivni momenat to što se protiv DAEŠ vodi zajednička borba, odnosno da su delovanja na terenu koordinisana. Moguće je da će u nekom trenutku ili Kurdi ili SAD videti političke koristi, ali do sada do toga nije došlo.
Da li ste uspostavili kontakte sa sirijskim rukovodstvom?
— Ne, ne održavamo nikakve odnose sa sirijskim rukovodstvom. Postoje različiti predlozi u vezi sa novim ustavom Sirije. UN, Rusija i SAD rade na ovom projektu. Mi takođe dajemo svoj doprinos, jer od toga koliko dobro bude razrađen novi ustav, zavisi i budućnost Sirije.