Prema rečima autora postavke, oni ne gaje simpatije prema teroristima, ali smatraju da su na ljude u pariskom teatru „Bataklan“ u novembru prošle godine mogli da pucaju samo oni koji teže da „stvore bolji svet“, a isto, prema njihovom mišljenju, važi i za one koji su imali hrabrosti da se „zabiju“ u kule-bliznakinje u Njujorku 11. septembra 2001.
U Generalnom konzulatu Rusije u Ženevi otvaranje ove izložbe prokomentarisali su retoričkim pitanjem: „Dobro, a šta će biti sledeće?!“.
Na ovoj izložbi izvršioci nedavnih terorističkih napada u Briselu i Parizu predstavljeni su kao mučenici zajedno sa Sokratom, Jovankom Orleankom i Rozom Luksemburg.
Kako navodi „Komersant“, cilj autora izložbe jeste da „opišu pojam mučenika iz svih mogućih uglova i kroz prizmu istorije“.
„Nama koji živimo u Danskoj teško je da shvatimo kako je to umreti za svoje ideale. Zakucati se u kule-bliznakinje, pucati na ljude u ’Bataklanu’, razneti se u Briselu – to može samo onaj koji veruje da će napraviti bolji svet“, saopštila je jedna od autorki izložbe Ida Grarup Nilsen.
Ona je skrenula pažnju na to da na izložbi nije predstavljen Omar el Husein koji je u Kopenhagenu pucao u februaru 2015. godine, pošto je teroristu ubila policija, a to znači da nije sigurno da je bio spreman da umre za svoje ideale.
Izložba pod nazivom „Muzej mučenika“ otvorena je u teatru Sort/Hvid, u kojem je 2012. izveden spektakl Kristijana Lolike zasnovan na manifestu norveškog teroriste Andersa Brejvika koji je ubio 77 ljudi.
Izložba obuhvata i priču vodiča o svakom od „mučenika“, pri čemu se o teroristima govori „s njihove tačke gledišta“.
U zgradi teatra predstavljeni su likovi „mučenika“, kao i neke stvari koje su im pripadale. Na primer, pored portreta braće Bakravi koji su izveli terorističke napade u Briselu izložena je crna kožna rukavica, kopija one u kojoj je Ibrahim el Bakravi pritisnuo dugme detonatora.
Predstavljen je i Fuad Mohamed Ahad, koji je 13. novembra 2015. u Parizu pucao na ljude u koncertnoj Sali „Bataklan“.
„Razumemo da rođaci žrtava, verovatno, imaju jake emocije zbog naše izložbe. Pokušavamo da shvatimo ono što je nemoguće shvatiti. Za nas je izuzetno važno da prenesemo ideju da ovu izložbu radimo s punim poštovanjem prema žrtvama terorizma i njihovim rođacima. I nismo simpatizeri ovih činova nasilja ili bilo kakvih drugih vidova terora“, rekao je jedan od autora Henrik Grimbek.
Poruku izložbe, čiji autori predlažu da se teroristički napadi posmatraju očima samih terorista, kritikovali su mnogi danski političari.
Ministar kulture te zemlje Bertel Harder ovu ideju je nazvao bezumnom.
„Uznemiren sam zbog toga što su socijalistkinju Rozu Luksemburg stavili u isti koš s teroristima-samoubicama“, izjavio je Harder.
Isto mišljenje izrazila je i potpredsednica danskog Društva za slobodu štampe Katrin Vinkel Holm.
Ranije se član vladajuće partije u Danskoj Dijego Gugliota kritikujući izložbu čak obratio i policiji moleći da analizira sadržaj postavke i da proveri ima li tu narušavanja zakona.
Prema njegovom mišljenju, izložba može da isprovocira čoveka na stupanje u terorističku organizaciju.
U pariskim napadima poginulo je 130 ljudi, više od 350 je ranjeno. Eksplozije u Briselu usmrtile su 32 ljudi, a ranjeno je više od 300.
