U jeku referendumske kampanje o ostanku Britanije u Evropskoj uniji, retorika britanskih političara postaje sve oštrija, a zemlje-kandidati za članstvo u evropskoj porodici postaju, po svoj prilici, kolateralna šteta.
Naime, pojedini britanski zvaničnici upozorili su da bi proširenjem EU njihova zemlja bila izložena opasnosti od najezde sa Balkana, gde, kako tvrde, cvetaju kriminal, bande i siromaštvo.
Peni Mordaun, britanska ministarka oružanih snaga iz redova zagovornika „bregzita“, poručila je da bi „Britanija bila manje bezbedna ako se Turskoj, Albaniji, Srbiji, Crnoj Gori i Makedoniji dozvoli da uđu u EU“, jer kako kaže, mnoge od tih zemalja imaju visoku stopu kriminaliteta, probleme sa bandama i terorističkim ćelijama i visok nivo siromaštva.
Sličan stav prethodno je iznela i Tereza Mej, ministarka unutrašnjih poslova, koja je navela da „zemlje koje sada pregovaraju sa EU, uključuju Albaniju, Srbiju i Tursku — jesu zemlje sa siromašnim stanovništvom, ozbiljnim problemima sa organizovanim kriminalom, korupcijom, a ponekad i terorizmom“.
Ljepojević kaže da ovakve izjave treba posmatrati kao deo političkog haosa koji je nastao u Britaniji uoči referenduma o izlasku ili ostanku te zemlje u EU.
Prema njegovim rečima, jedna od tamošnjih tema su imigranti i ljudi koji dolaze u Veliku Britaniju iz EU. Kako kaže, nisu problem oni koji dolaze iz Afrike ili drugih delova sveta, jer je njihov priliv kontrolisan, već je problem u onima koji dolaze iz EU, pa je u tom kontekstu pokrenuta tema da li uopšte treba primiti nove zemlje u Uniju, jer bi to povećalo imigrantski pritisak.
„To je dnevno-politička stvar, i tim izjavama je dat malo veći značaj nego što ga zaista imaju. Treba znati da je britanska pozicija da EU treba da se proširi. Konačno, Velika Britanija je vodeća kada je reč o prijemu Turske u EU. Sada se, u panici i jednog i drugog tabora uoči referenduma, javnost plaši veoma neodgovornim izjavama, kojima ne treba pridavati veliki značaj“, objašnjava Ljepojević.
Na pitanje da li su ovakve izjave britanskog establišmenta svojstvene zemlji sa dugom demokratskom tradicijom, Ljepojević kaže da, nažalost, demokratska tradicija Velike Britanije nema nikakve veze sa aktuelnom političkom elitom u toj zemlji.
„Tokom referendumske kampanje pokazalo se da nikada u istoriji Velike Britanije nijedna politička elita nije toliko ponižavala ovu zemlju i vređala inteligenciju sopstvenih građana. Ovu fazu koja traje do referenduma treba posmatrati izvan bilo kakve demokratske ili političke tradicije ove zemlje. Sada vlada panika gde politička elita nema svojim građanima ništa drugo da ponudi osim sejanja straha i laži“, ističe Ljepojević.
Kako kaže, Britance nije moguće uplašiti zemljama Zapadnog Balkana.
„Ovde ima oko 140.000 Srba, od kojih gotovo polovina živi u Londonu. Možemo govoriti o tradiciji prisustva Srba koji u manjim ili većim talasima dolaze i žive u Velikoj Britaniji. Nikada nije bilo problema sa Srbima u ovoj zemlji, oni su veliki radnici i ja ne poznajem niti jednog Srbina koji je na socijalnoj pomoći“, ističe Ljepojević.
Kako kaže, uprkos velikoj propagandi u vreme ratova u bivšoj Jugoslaviji, običnog Britanca nije moguće zaplašiti Srbima. Iako ima malo straha kada je reč o Albaniji, zbog serije incidenata i uvreženog mišljenja da su kriminalci, Ljepojević objašnjava da Veliku Britaniju nije moguće uplašiti ni sa Turcima, kojih takođe dosta ima u toj zemlji.
Prema njegovim rečima, zemlje-kandidati za članstvo u EU se koriste u domaćim političkim obračunima, ali nije jasno koliko to može biti efikasno sredstvo.
„Velika Britanija je jedan od prvih zagovornika proširenja EU i problem proširenja nema veze sa britanskom politikom. Ona ima problem sa ukupnim stanjem u EU na koje Britanija ne može mnogo da utiče. Jedno je šta britanski političari pričaju svojim građanima, a potpuno drugo realan položaj te zemlje u EU — ona prosto nije zemlja koja odlučuje. Zna se da odlučuju Nemci i Francuzi koji su i stvorili tu integraciju“, zaključuje Ljepojević za Sputnjik.
