Očekuje se da lideri razgovaraju o bileteralnim trgovinsko-ekonomskim odnosima i saradnji u oblasti investicija, uključujući i realizaciju zajedničkih projekata u sferi energetike i transporta. Ovo će biti prva poseta ruskog predsednika nekoj od zemalja Evropske unije u poslednjih pola godine, a druga Putinova poseta Svetoj Gori.
Proslavi će, pored Putina, prisustvovati i ruski patrijarh Kiril. On je izjavio da taj događaj treba da prođe tako da ne samo Rusija i Grčka, već i ceo svet osete značaj duhovne tradicije pravoslavlja. Analitičari ocenjuju da ta činjenica nosi i političku poruku, kako na međunarodnom planu, tako i u odnosima ruske crkve i države. Ne treba zaboraviti da je pravoslavna Grčka tradicionalni simpatizer Rusije, kaže za Sputnjik profesor Katedre filozofije religije na Sanktpeterburškom državnom univerzitetu Sergej Firsov.
„Putin na ovaj način iskazuje poštovanje prema tradiciji hodočašća na Svetu Goru, a to bi moglo da bude u vezi i sa njegovim ličnim osećanjima. Kao pravoslavac želi da poseti mesto koje se smatra jednim od centara pravoslavnog sveta. Ali njegova poseta se može tumačiti i iz političkog ugla, Rusija je tokom 19. veka mnogo toga uradila kako bi se Grčka izborila za nezavisnost. Naravno da Grci to nisu zaboravili“, kaže Firsov.
Očekuje se da će ruski predsednik posetiti najveće svetinje Svete Gore, a pre svega Manastir Svetog Pantelejmona, koji se vekovima smatra neprocenjivom duhovnom riznicom ruskog naroda, njegovim nacionalnim ponosom, duhovnim i kulturnim uporištem.
Zamenik predsednika odseka Moskovske patrijaršije za saradnju Crkve sa društvom i medijima Vahtang Kipšidze za Sputnjik kaže da je poseta prvog čoveka Rusije Svetoj Gori pre svega dokaz da je Putin lider koji se oslanja na hrišćansku tradiciju, što u većini evropskih zemalja nije slučaj. Ostali evropski lideri prate drugačiji trend, kaže Kipšidze.
„Evropski lideri ne posećuju često svetinje koje su dale veliki doprinos razvoju hrišćanske Evrope i njene duhovne kulture. Oni možda previše insistiraju da su njihove zemlje svetovne. Nažalost, pojavio se trend koji kao da ne dozvoljava evropskim političarima da izražavaju sopstvena religiozna osećanja i da sebe definišu kao vernike. Zato Putinovu posetu Svetoj Gori tumačim kao njegovu spremnost da bude politički lider koji se oslanja na hrišćansku tradiciju, i to ne samo rusku, nego sveevropsku, jer Sveta Gora ima veliki značaj za sve hrišćane“, kaže Kipšidze.
Očekuje se da će Putinu biti uručena i jedinstvena ikona — Panagija Patriotisa, Majka Božija Patriotkinja, ili Jedinstvo, koju su specijalno za ruskog predsednika naslikali svetogorski monasi po blagoslovu patrijarha Kirila kao zahvalnost za doprinos očuvanju pravoslavne tradicije i razvoju Evrope.
Inače, prvi ruski monasi pojavili su se na Atosu još u vreme svetog ravnoapostolnog velikog kneza Vladimira, a na Svetoj Gori zamonašio se i rodonačelnik ruskog monaštva prepodobni Antonij Pečerski. Zamenik predsednika odseka Moskovske patrijaršije za saradnju Crkve sa društvom i medijima Vahtang Kipšidze za Sputnjik kaže da je Putinova poseta izuzetno važna i zbog obnove ruskog monaštva na Svetoj Gori, koje je prolazilo kroz mnoge izazove.
„Pre Oktobarske revolucije manastir Svetog Pantelejmona bio je najveći po posedu i bratstvu. Zatim je ’gvozdena zavesa‘ zatvorila ruskim hodočasnicima put ka svetinjama koje su se nalazile van Sovjetskog Saveza. Ali sada sve više ljudi pokazuje interesovanje za Svetu Goru i pravoslavnu tradiciju. Ova poseta će biti još jedan korak ka obnavljanju uloge ruskog monaštva na Atosu“, ubeđen je Vahtang Kipšidze.
Kako saznajemo, Putin će se sastati sa predstavnicima svih 20 svetogorskih manastira. Brojni hodočasnici iz svih delova Grčke, ali i Turske, već su se okupili u Uranoplisu, malom ribarskom mestu iz koga se brodom odlazi na Atos. Sve je spremno za doček uvaženog gosta.
„Jedva čekamo Putinov dolazak. Jako smo uzbuđeni. Bilo bi lepo kad bi on bio naš predsednik. Zaista ga mnogo poštujemo, zavidimo Rusiji na njemu“, rekao je novinarima Stelios, vlasnik radnje koja prodaje ikone i knjige o Svetoj Gori.
