Evropsku desnicu čini širok spektar političkih partija, od populista i nacionalista do ekstremnih neofašista. Jedine dve države EU u kojima u poslednjih nekoliko godina nije zabeležen uspon desnice su Španija i Portugalija, u kojima su profašističke diktature vladale relativno do skora, sedamdesetih godina prošlog veka. U ostalim državama, desnica se uspinje na političkoj pozornici i njena popularnost je u porastu. Dajemo pregled nekih karakterističnih desničarskih stranaka u evropskim zemljama.
Austrija
Norbert Hofer, kandidat nacionalističke i antiimigracione Slobodarske partije, postao je favorit na austrijskim predsedničkim izborima kada je u prvom krugu osvojio 35,1 odsto glasova.
U drugom krugu osvojio je 49,7 odsto glasova i tesno je poražen od strane Aleksandera van der Belena, nezavisnog kandidata i bivšeg lidera zelenih. Iako je izgubio trku, Hofer je Slobodarsku partiju, koju su pedesetih godina prošlog veka osnovali bivši neonacisti i tevtonski nacionalisti, prvi put u istoriji doveo u mogućnost da osvoji preko 50 odsto glasova na izborima.
Hofer je predsedničku kampanju zasnovao na jačanju vojske i čvršćoj kontroli granica, smanjenju beneficija za migrante i favorizovanju Austrijanaca na tržištu rada.
Slobodarska partija, čiji je slogan „Austrija na prvom mestu“, ima 40 od 180 poslanika, koliko broji Parlament Austrije.
Poljska
Partija „Pravo i pravda“ vratila se na vlast u Poljskoj osvojivši 39 odsto glasova na parlamentarnim izborima 2015. godine.
Stranku su 2001. osnovala braća blizanci Jaroslav i Leh Kačinski. Prvi put „Pravo i pravda“ na vlast je došla 2005. godine, kada je Leh postao predsednik, a Jaroslav premijer. Leh Kačinski poginuo je u avionskoj nesreći 2010. godine, kod Smolenska u Rusiji. Jaroslav, koji nije putovao sa njim, danas je siva eminencija poljske politike kao šef partije.
Mađarska
Mađarski premijer Viktor Orban i njegova stranka „Fides“, u koaliciji sa hrišćanskim demokratama (KDNP) već drugi mandat zaredom su na vlasti u Mađarskoj. Iako zapadni lideri konstantno izražavaju „zabrinutost“ zbog Orbanove „autoritarnosti“, pravi problem Mađarske su neonacisti okupljeni u pokretu „Jobik“.
Šovinistički, neonacistički, antiimigracioni i populistički pokret „Jobik“ se oslanja na tradicije mađarskog šovinizma i Strelastih krstova, mađarskih nacista iz Drugog svetskog rata. Zalažu se za ekonomski protekcionizam i raspisivanje referenduma o članstvu Mađarske u EU, kao i za „prestanak zataškavanja tabu tema“ kao što su „napori cionističkog Izraela da zagospodari Mađarskom i svetom“.
U programu „Jobika“ nalazi se i program povećanja vladinih izdataka za Mađare koji žive izvan matice i formiranje ministarstva posvećenog njima. „Jobiku“ je blizak i šovinistički Omladinski pokret „64 županije“, koji se zalaže za objedinjavanje svih teritorija koje je Mađarska izgubila u Prvom svetskom ratu u velikomađarsku državu.
Na parlamentarnim izborima 2014. godine „Jobik“ je dobio 20 odsto glasova i postao treća po snazi stranka u Parlamentu Mađarske. Lider „Jobika“ Gabor Vona izjavio je krajem aprila ove godine da će partija iz svog Glavnog odbora ukloniti polovinu članova, u čemu neki analitičari vide pokušaj da se počiste najekstremniji delovi stranke pre izbora 2018. godine, kada će „Jobik“ pokušati da postane vodeća politička stranka Mađarske.
Švedska
Ekstremno desničarska Švedska demokratska stranka osvojila je 13 odsto glasova na parlamentarnim izborima 2014. godine i zauzela 49 od 349 mesta u Parlamentu Švedske.
Pošto niko nije želeo da stupi u koaliciju sa strankom koju optužuju da poreklo vodi od rasističkog pokreta, na vlasti u Švedskoj je koalicija socijaldemokrata i zelenih, koji vladaju sa tankom većinom.
Politička partija Švedske demokratske stranke poziva na oštro ograničenje imigracije, protivi se mogućnosti da Turska pristupi EU, ali traži i referendum o švedskom članstvu u EU.
Grčka
Iako je neofašistička „Zlatna zora“ osnovana još 1980, u fokus evropske javnosti ušla je 2012. godine, kada je po prvi put ušla u Parlament Grčke, osvojivši 18 mesta. Ta stranka odlikuje se ekstremnim antiimigracionim stavovima i stoji na stanovištu da je zajednička evropska valuta ključ ekonomske propasti Grčke.
Grčka policija je septembra 2013. godine uhapsila desetak visokih funkcionera „Zlatne zore“, među kojima i partijskog lidera Nikosa Mihaloliakosa, koji je optužen za organizovanje kriminalne grupe.
Zlatna zora je zadržala svojih 18 poslanika u Parlamentu do danas, ali su, sa eskalacijom migrantske krize postajali sve tiši, bez obzira što su partijski lideri, nakon što su pušteni iz pritvora najavili seriju protesta protiv onoga što nazivaju „islamizacijom Grčke“. Ipak, aktivisti te partije održali su u poslednje vreme nekoliko marševa u blizini izbegličkih kampova.
Francuska
„Nacionalni front“ možda je najpoznatija evropska stranka krajnje desnice. Osnovana 1972. godine, isprva je oko sebe okupila bivše kolaboracioniste iz Drugog svetskog rata i simpatizere nacizma.
Međutim, stranka se umnogome transformisala od vremena kada ju je preuzeo Žan Mari le Pen. Od 2011. godine na čelu stranke nalazi se njegova ćerka Marin, koja pokušava da ublaži retoriku svog oca, često antisemitsku i rasističku, zbog čega se često nalazio na meti zakona.
„Nacionalni front“ i dalje se zalaže za ekonomski protekcionizam, ukidanje beneficija za imigrante i smanjivanje broja imigranata koji mogu da uđu u Francusku.
U prvom krugu regionalnih izbora prošlog decembra, Nacionalni front osvojio je većinu glasova (27 odsto), međutim u drugom krugu stranka nije uspela većinu ni u jednom od 13 francuskih regiona. Marin le Pen očekuje da će je partija imenovati za predsedničkog kandidata na izborima 2017. godine, kao i da će ući u drugi krug glasanja.
Nemačka
Desničarska „Alternativa za Nemačku“ uputila je oštar izazov „velikoj koaliciji“, koju čine tradicionalne stranke, demohrišćani i socijaldemokrate, osvojivši na pokrajinskim izborima prošlog marta 25 odsto glasova.
Ta stranka, nastala iz pokreta protiv evra, nije ušla u Bundestag 2013. godine jer joj je nedostajalo tri odsto glasova. Danas se njen rejting na saveznom nivou kreće između 10 i 12 odsto. Analitičari očekuju da postane prva stranka krajnje desnice koja će ući u Bundestag posle Drugog svetskog rata.
Podrška „Alternativi za Nemačku“ naročito je porasla posle novogodišnje serije seksualnih napada u Kelnu, koje su vršili migranti. Partija, čija je liderka Frojke Petri, nedavno je usvojila platformu u kojoj se kaže da „islam ne pripada Nemačkoj“ i koja poziva na zabranu izgradnje džamija.
