U najtešnjoj izbornoj trci u posleratnoj istoriji Austrije pobedio je nezavisni kandidat i dugogodišnji lider Zelenih Aleksander van der Belen. Međutim, u žiži evropskih posmatrača bio je njegov protivkandidat iz desničarske Slobodarske partije, Norbert Hofer. Mogućnost da Hofer pobedi izazvala je u evropskim institucijama šok i, slobodno bi se moglo reći, paniku. Tako je predsednik Evropskog parlamenta Martin Šulc rekao da bi Hoferovom pobedom Evropa promenila karakter.
I italijanski pisac Klaudio Magris u habzburgonostalgičnom članku situaciju u Austriji upoređuje sa onom koja je u toj zemlji vladala u vreme Anšlusa iz 1938. godine. Austrija će se, ukoliko Hofer pobedi, tvrdio je Magris, naći u magarećoj klupi. Za njega, austrijski izbori, na kojima su kandidati umerenih stranaka, Narodne hrišćansko-socijalne partije i Socijalističke partije, potučeni do nogu, znak su da je „opasnost od varvarske Evrope realna“.
Novi ljudi za novu Evropu — promeniti sistem
I evropski političari, ali i intelektualci, čini se, ovaj put nisu pogodili temu, a tema je da su na austrijskim predsedničkim izborima u prvom krugu pobedili kandidati stranaka koje su sve samo ne sistemske.
Hoferovi „slobodarci“ u predsedničku trku upustili su se na krilima nacionalizma — „Austrija na prvom mestu“, njihov je slogan. Grme protiv globalizma, multikulturalizma i masovne imigracije.
Sa druge strane, kampanja Hoferovog protivkandidata, Aleksandera van der Belena, nekadašnjeg predsednika Zelenih, a sada nezavisnog kandidata, zasniva se na postulatima stranke koju je vodio od 1997. do 2008. Direktna demokratija, nenasilje, feminizam, ekologija, solidarnost i samoodređenje, postulati su koje sledi.
Sve u svemu, nijedan od predsedničkih kandidata ne uklapa se u sliku umerenih, liberalnih političara, karakterističnih za Evropu poslednjih decenija, koji slede liberalne postulate „otvorenog društva“ i slobodnog tržišta. Obojica žele da menjaju sistem. U tom poduhvatu nisu prvi. Podemos u Španiji i Siriza u Grčkoj već su probili led. Međutim, prvi put na evropskoj političkoj sceni pojavljuje se desničar (neki bi rekli ekstremni), koji zadobija ogromnu podršku građana u jednoj mirnoj evropskoj zemlji sa višedecenijskom demokratskom tradicijom. Šta se dogodilo?
Sve manje poverenja u establišment
Poslednjih nekoliko godina u Evropi i SAD vlada trend u kome birači imaju sve manje poverenja u establišment i sistemske stranke, kaže docent beogradskog Pravnog fakulteta Miloš Jovanović. Prema njegovim rečima, sistemska levica i desnica doživele su na austrijskim izborima potpuni debakl, jer građani sve manje veruju u sistem.
„Ono što su bile levica i desnica do sada ne uliva više poverenje građanima. Reč je o strankama koje su poslednjih 20 — 30 godina napravile konsenzus oko najvažnijih stvari. To je liberalna ekonomija i liberalne društvene vrednosti. Postoji ozbiljna reakcija građana na postmodernističke ideologije, što Austrija sada pokazuje, uz sve svoje specifičnosti“, kaže Jovanović.
Prema Jankovićevim rečima, okidač za promenu političkih gledišta sve većeg broja evropskih građana prema tradicionalnim partijama, bila je migrantska kriza. Ona je ubrzala proces koji ima dublje korene, kaže on. Sistemska levica, koja se stalno smenjuje na vlasti u evropskim državama, odavno je zaboravila na prava radnika.
„Od Francuske, preko drugih zemalja kontinentalne Evrope, imate levicu koja više ne dovodi u pitanje osnovne postulate tržišne privrede, liberalizacije i deregulacije tržišta, smanjenja prava radnika… Imate levicu koja je zaboravila prava radnika, a bavi se pitanjima liberalizacije društvenih prava — prava homoseksualaca i raznih drugih manjinskih grupa. Sa druge strane, sistemska desnica odavno je zaboravila tradicionalne vrednosti, religiju, crkvu, brak, porodicu, naciju, već se isključivo bavi ekonomijom i kapitalom“, objašnjava Jovanović.
Građani su sve hrabriji
Te dve sistemske opcije, koje se nazivaju „desnica kapitala“ i „levica društvenih vrednosti“ brane sistem, a reakcija građana je očigledna, kaže Jovanović. Migrantska kriza je u takvoj situaciji poslužila kao okidač kako bi se dubinski procesi u evropskoj politici ubrzali, a građani ohrabrili da se opredele za antisistemske stranke.
„Građani imaju sve manje problema da kažu da su opredeljeni za stranke za koje establišment tvrdi da su ekstremna levica ili ekstremna desnica. Pre desetak godina u Francuskoj je bio veliki strah da kažete da ste za Nacionalni front, jer biste bili žigosani kao primitivac, kao neko ko nije dovoljno pametan da sagleda situaciju. Danas taj problem ne postoji. Sličan je slučaj i sa Austrijom“, dodaje Jovanović.
Sa Jovanovićem je saglasan i Fridrih Šnajder, profesor sa Ekonomskog fakulteta u Lincu, koji uzroke rasta vansistemskih stranaka u Evropi vidi u migrantskoj krizi, krizi evropske ekonomije i velikom nezadovoljstvu građana Evropskom unijom. Prema njegovim rečima, rezultati austrijskih predsedničkih izbora ukazuju na potrebu za drastičnim društvenim promenama.
Teško je, međutim, zamisliti kako će sistemske stranke sprovesti te promene. Okoštale u sistemu koji ne poznaje ideologije, bez velikih međusobnih razlika, pre bismo mogli da očekujemo da će se baviti same sobom i lizati rane u očekivanju da ponovo izbiju na vrh. Do tada ćemo biti svedoci uspona novih političkih snaga bilo levih, bilo desnih.
