Mediji ćute: Šta se sve gradi u Evroazijskoj ekonomskoj uniji

Prema podacima agencije „Smislografija“, 2015. godine zapadni mediji, poput „Volstrit džurnala“, „Gardijana“ ili „Vašington posta“ nijednom rečju nisu pominjali ruske projekte kao što je na primer kosmodrom "Vostočni" ili gasovod „Snaga Sibira“. 

Analitičari portala „Evroazija. Ekspert“, koji se bave pitanjima evroazijske integracije, tim povodom su napravili infografiku, koju objavljujemo uz njihovu dozvolu. U redovima ispod infografike pročitajte koji su to projekti na kojima je Rusija angažovana, osim poduhvata svemirske luke „Vostočni“,  izgradnje i obnavljanja stadiona uoči „Mundijala 2018“ ili projekta „Snaga Sibira“.

Kad Jermenija spaja Iran i EU

Evroazijski fond stabilizacije i razvoja obezbedio je Jermeniji deo sredstava za izgradnju auto-puta Sever-Jug, od granice sa Gruzijom do granice sa Iranom. Globalnije gledano, to je deo auto-puta koji će u nekoj doglednoj budućnosti povezati Iran (a eventualno i Indiju) sa zemljama EU. Auto-put dužine 556 kilometara će skratiti putovanje kroz Jermeniju sa 9,5 sati na 4,5 sati. Osim toga, pojeftiniće i prevoz robe. Put se gradi od betona a ne od asfalta jer, prema rečima jermenskog predsednika Serža Sargsjana, vremenski rok eksploatacije betonskih puteva je dva puta veći od asfaltiranih. Izgradnja auto-puta bi trebalo da bude završena 2018. godine.

​Obnova „smrtonosne lepotice“

Evroazijski fond je takođe izdvojio sredstva za obnovu Toktogulske hidroelektrane u Kirgiziji. Toktogulsko veštačko jezero je najveće u Centralnoj Aziji, a hidroelektrana izgrađena u sovjetska vremena bila je i ostaje energetski oslonac Kirgizije. Toktogulska hidroelektrana napaja električnom energijom skoro polovinu kirgijskog stanovništva. Ali struka upozorava: ova hidroelektrana je „smrtonosna lepotica“, jer se nalazi u seizmički veoma  aktivnom regionu, zato je neophodno ozbiljno se pozabaviti njenim tehnološkim stanjem. Radovi na obnavljanju hidroelektrane uključuju, između ostalog, zamenu dve hidraulične turbine i generatora električne energije, kao i remont pomoćnih sistema. 

​Energetska nezavisnost Belorusije

Rusija i Belorusija zajedno grade nuklearnu elektranu nadomak grada Ostrovec na severo-zapadu zemlje. Na prvi pogled, na taj način Rusija sama pomaže Belorusiji da smanji zavisnost od ruskog gasa. U stvari, na taj način  se povećava uloga obe zemlje na tržištu energenata. Naime, izgradnja se finansira ruskim novcem, dok će ruske i beloruske kompanije zajedno prodavati električnu energiju. Nakon što bude završena izgradnja nuklearke, njen udeo u proizvodnji električne energije u Belorusiji iznosiće oko 40 odsto. To bi značilo da bi zemlja mogla da postane značajan izvoznik električne energije na tržišta Istočne evrope.

​Jedinstvena fabrika tečnog gasa na Arktiku

Druga po redu ruska fabrika tečnog gasa se gradi na poluostrvu Jamal. Predviđeni kapacitet proizvodnje je 16,5 miliona tona godišnje. Južno-Tambejsko nalazište gasa je otkriveno još ’70-ih godina prošlog veka, ali ga je  bilo nemoguće eksploatisati zbog nedostatka savremenih tehnologija. Trenutno je na tom nalazištu napravljeno oko 50 bušotina, u planu je više od 200. „Plavo gorivo“ će se odmah dopremati u fabriku. U njoj se nalaze i četiri rezervoara za skladištenje tečnog gasa, od kojih svaki ima zapreminu 160 hiljada kubnih metara, što je jedinstven slučaj kada je reč o arktičkim teritorijama.

U Evropu i zemlje Azijsko-pacifičke regije tečni gas će se dopremati velikim tankerima direktno iz luke Sabeta na poluostrvu Jamal. 

​Modernizacija železnica na istoku Rusije

Modernizacija dve najveće železnice, Transsibirske i Bajkaloamurske, planirana je do kraja 2019. godine. Vrednost projekta je oko devet milijardi dolara. U okviru modernizacije grade se novi tuneli i stanice, za sada je izgrađeno oko hiljade kilometara novih železničkih puteva. Transsibirska železnica je inače najduža na svetu. Dvadeset ruskih regiona i 87 gradova spaja 9.300 kilometara puteva. Nakon modernizacije Transsibirska železnica bi mogla da prevozi najmanje 75 miliona tona robe godišnje. To je veoma bitno jer će, prema mišljenju ekonomista, sledećih 40 godina upravo zemlje Azijsko-pacifičke regije „stvarati glavne ekonomske trendove“. Stoga bi modernizaciju trebalo što pre završiti, jer kao što je poznato, gradi se i Novi put svile, koji je u nekom smislu konkurent ruskim železnicama.

Eksperti su izračunali da se Transsibirskom železnicom i dalje stiže brže nego bilo kojom eventualnom „zaobilaznicom“. Uzgred, ova železnica je deo najduže rute na svetu: teretni voz iz kineske primorske pokrajine Džeđang stiže do Madrida za 21 dan i prolazi trinaest i po hiljada kilometara.

Brži put ipak postoji? Auto-put Zapadna Kina — Zapadna Evropa.

Trenutno kineska roba do Evrope stiže morem za oko 45 dana, preko Transsibirske železnice — za 15 dana, ali kad bude izgrađen auto-put Zapadna Kina — Zapadna Evropa, roba bi mogla da stigne do potrošača za neverovatnih deset dana.

Auto-put prolazi preko teritorije Kine (3.425 km), Kazahstana (2.787 km) i Rusije (2.233 km).

O tome koliko je važan ovaj projekat za privredu Kazahstana, govori samo jedan podatak: od kada je formirana Carinska unija i započeta izgradnja kazahstanskog dela auto-puta, obim direktnih stranih investicija u industriju proizvodnje građevinskih materijala porastao je  na 88 odsto.

​Rusija planira da započne izgradnju svog dela auto-puta 2018. ili 2019. godine i traži investitore. Iako se Rusija bavi modernizacijom železnica i planira da razvija Severni morski put (a ove rute su namenjene uglavnom za kinesku robu), Kazahstan navodi da će preko pomenutog auto-puta uglavnom ići roba iz zapadne Kine, dok bi istočni deo zemlje i dalje koristio Transsibirske železnice i, eventualno, Severni morski put.

U svakom slučaju, ruta Zapadna Evropa — Zapadna Kina deo je ruske strategije za razvoj saobraćaja do 2030. godine.