Ova pretpostavka je data kao rezultat dvodnevnih razgovora ministara spoljnih poslova NATO-a i načelnika Generalštaba koji su održani u Briselu 19. i 20. maja.
Predstavnici Francuske i Nemačke tokom razgovora su se zalagali za približavanje Moskvi i održavanje sednice Saveta Rusija–NATO tokom julskog samita u Varšavi.
Ostale članice NATO-a bile su skeptične prema ovoj ideji.
Na primer, istočnoevropski diplomata rekao je za Fajnenšel tajms da razgovori sa Rusijom nisu za smirivanje Moskve, već da ubede ljude u Briselu, ljude koji mnogo brinu da će naljutiti Putina.
On je dodao da se Rusija samo igra sa NATO-om.
„Rat reči“ između Rusije i NATO-a postaje sve više „zabrinjavajući i ratoborniji“, navodi list.
NATO planira veliko nagomilavanje vojske na svom istočnom krilu, a Moskva je obećala da će na to odgovoriti. Početkom nedelje britanski general Ričard Širef upozorio je da je u narednih godinu dana moguć pravi rat sa Rusijom.
Ovo je dovelo do detaljnog preispitivanja unutar NATO-a zbog potrebe da se smanje tenzije.
Britanski ministar spoljnih poslova Filip Hamond oštro je kritikovao generala zbog njegovog uznemirujućeg ponašanja i upotrebe neodgovornog rečnika.
„To je vrlo spekulativan i potpaljiv rečnik i bojim se da odavde izgleda kao da je povezan sa povećanjem publiciteta“, izjavio je Hamond za FT.
On je dodao da je dijalog najbolji način za smanjenje tenzija sa Rusijom.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg rekao je da se pakt trudi da izbegne „nerazumevanja, pogrešne interpretacije i loše proračune“ da bi omogućila da stvari ne izmaknu kontroli.
NATO konstantno tvrdi da Rusija predstavlja pretnju, čime opravdava raspoređivanje svojih snaga u Istočnoj Evropi. Alijansa planira da postavi četiri ili pet bataljona u baltičke zemlje i Poljsku. Odluka o tome biće doneta u Varšavi. Moskva je saopštila da nije zainteresovana za sukob, ali da će dati odgovarajući odgovor na strategiju NATO-a.