U Rusiji je homeopatija već dosta dugo zastupljena. Još 1922. godine je iz Nemačke u Rusiju došao prvi lekar homeopata kako bi promovisao ovaj vid medicine i podučavao ruske lekare. Interesantno je da su ovi lekari-Nemci, u početku lečili upravo dobrostojeće, ugledne porodice. Čak su i na dvoru radili. U Peterburgu je 1926. godine bila otvorena i prva homeopatska apoteka, a potom i u Moskvi.
Ipak, mora se reći da razvoj homeopatije u Rusiji nije bio jednostavan, jer su za vreme Staljina određeni vidovi i metodi lečenja bili „u njegovoj nemilosti“. Homeopatsko društvo je bilo zatvoreno, a mnogi članovi su bili pod pritiskom. Još jedan pokušaj gušenja homeopatije je usledio 1968. godine, kada je bilo zabranjeno štampanje stručne literature. Ipak, ovim zabranama je došao kraj tokom devedesetih godina prošlog veka. Uredbom Ministarstva zdravlja iz 1995. godine ponovo je zvanično priznata homeopatija kao metoda u javnoj zdravstvenoj praksi.
Homeopatija je kao medicinski metod jedan od vidova holističke medicine koja čoveka gleda kao celinu, i tako ga i leči, ne razmatrajući samo pojedine delove ili odvojene simptome. „To jest, kada se pacijent obraća za pomoć, lekar-homeopata ga pita o raznim simptomima ili bolovima u celom telu, bez obzira da li se pacijent inicijalno obraća zbog recimo samo bola u uhu ili na primer problema sa bubrezima“, naglašava doktorka Kuzmina.
Zainteresovani rečima doktorke Kuzmine, pitamo koja je to glavna razlika u procesu lečenja metodama savremene medicine, odnosno farmakologije, i sa druge strane metoda i preparata koje koristi homeopatija.
— Za razliku od holističkog pristupa, savremena medicina i farmakologija rade na odstranjivanju ili smanjivanju simptoma, odnosno bola, dok bolest ostaje. Pa se tako iz godine u godinu kod pacijenata bolest pojačava, postaje hronična. Zato nas homeopate, nažalost, ne čudi kada vidimo da je kod svih, bez obzira na to što oni redovno uzimaju lekove, bolest ne samo prešla u hronično stanje, već i da se javljaju neke nove bolesti kao rezultat ili u kombinaciji sa prvom.
Sa druge strane, homeopatija ne koristi materijalne doze lekove, kao što to čini savremena medicina. Homeopatski lekovi se veoma komplikovano prave. Inicijalno se koriste materije mineralnog, biljnog porekla, ali i otrovi, metali. Potom se sprovodi veoma složena metoda deljenja i potenciranja. Ove metoda potenciranja leka je poseban postupak razblaživanja i snažnog protresanja bočice, tako da se potom u homeopatskom leku više ne nalazi nijedan molekul supstance od koje je napravljen (pa stoga ni, na primer, otrov koji je prvobitno uzet kao osnovna supstanca više nije otrovan).
Sa druge strane, ako čovek kojeg boli glava uzima lek protiv glavobolje, na primer brufen ili analgin, ne može biti siguran da ga već sutra ponovo neće zaboleti glava. Jer glavobolja je najčešće pokazatelj da organizam pati od nekog drugog problema. Moderni lekovi umiruju bol, ali ne leče čoveka i ne jačaju imunitet. A upravo je imunitet, oslabljen na razne načine, razlog zbog kojih dolazi do bolesti ili poremećaja.
Koje bolesti homeopatija „lako leči“, odnosno gde predstavlja najveći izazov savremenoj medicini?
— Homeopatija leči emotivne, psihološke, fizičke poremećaje, a lekari-homeopate najčešće leče hronične bolesnike. Što se tiče konkretnih bolesti, najčešće homeopatija leči neuroze, depresije, poremećaje spavanja, hronične glavobolje, povišeni krvni pritisak, bolesti organa za varenje, probleme sa krajnicima kod dece, bronhijalnu astmu, hronične bronhitise, kao i mnoge alergije.
Baš kad govorimo o alergijskim reakcijama, one mogu biti sezonski posebno jake. Homeopatija, na primer, ta jaka akutna stanja leči primenom preparata, koji su upravo namenjeni za kratkotrajno lečenje. Ali lečenje alergija i kod odraslih i kod dece bi trebalo da se nastavi i nakon što se na primer završi sezona cvetanja. Jer lečenje alergije podrazumeva lečenje hroničnog imunološkog deficita. Homeopatski preparati se dakle razlikuju za lečenje akutnih i hroničnih problema, odnosno alergija bi trebalo da se leči dugoročno, tokom cele godine, ali se preparati menjaju zavisno od hronične slabosti u konkretnom slučaju odnosno slabosti hroničnog deficita imuniteta.
Pomenuli ste da će homeopatija na drugačiji način lečiti dva različita čoveka koji pate od istog problema, na primer od povišenog krvnog pritiska….
— Da, na primer, kod oba pacijenta osnovni problem je hipertenzija, ali prvi osim toga pati još i od, na primer, nesanice i depresije, a uz to loše podnosi vrućinu i voli, recimo, meso. A drugi pacijent osim hipertenzije, ima problem i sa lošom probavom, često ga muče strahovi i voli da pije mleko. Ove slučajeve sam nasumično navela kao primer, i dakle, oba pacijenta će dobiti preparat protiv povišenog pritiska, ali će to biti različiti preparati. A sa druge strane, savremena medicina i farmakologija bi ova dva pacijenta lečili istim preparatima. A zbog toga se smanjuje efekat lečenja, jer se ne koristi homeopatski princip individualnog izbora preparata, koji najčešće sadrži i neki od vidova uzročnika. Zato se govori „slično se sličnim leči“.
Osim ovih bolesti i tegoba koje ste naveli, a koji se mogu smatrati „izlečivim“, da li homeopatija može da (iz)leči odnosno tretira neke teže bolesti, poput recimo raka?
— Mnogo godina radim kao predavač u raznim medicinskim ustanovama u Moskvi, pa me studenti često pitaju da li je rak izlečiv ili ne. Na ovo pitanje postoje dva tačna odgovora. I da i ne. Zato što izlečenje ne zavisi od dijagnoze, već od stadijuma procesa. Ako se čovek javi lekaru u početnoj fazi i kada pacijent još nije prikovan za postelju, kada nema metastaza, kada organizam nije oslabljen posledicama hemioterpije ili zračenjem, onda se pacijentu još i može pomoći.
Iako homeopatija ne slovi za vid medicine koji leči onkološke bolesti, ona ipak značajno pomaže kod svih neželjenih dejstava i nuspojava hemioterapije, zračenja. Takođe, homeopatija može da pomogne onkološkim bolesnicima da povrate životnu snagu, da se bore protiv depresije i strahova, normalizuje varenje. Odnosno, homeopatski preparati jačaju sam organizam koji se bori protiv ove teške bolesti.
