Deo stručne javnosti, naime, tvrdi da je homeopatija efikasna i naučno zasnovana metoda lečenja koja podstiče prirodne sposobnosti čovekovog organizma na samoizlečenje. Drugi tvrde da homeopatija nije ništa drugo do obične prevare, te da ima placebo efekat.
Mišljenja su podeljena, ali se ne može osporiti činjenica da je ljudi koji se podvrgavaju ovakvom načinu lečenja sve više i da čak mnogi lekari sve više primenjuju ovu alternativnu metodu u lečenju pojedinih bolesti.
Prema izveštajima Svetske zdravstvene organizacije, homeopatija je po broju korisnika druga metoda lečenja u svetu, posle kineske medicine. Treća je fitoterapija, a konvencionalna medicina je tek na četvrtom mestu.
Zakonodavstva mnogih zemalja priznaju obe metode (zvaničnu — alopatsku i homeopatsku metodu lečenja) pa prepuštaju pacijentu izbor, pri čemu neke osiguravajuće kuće priznaju troškove izabrane metode lečenja u punom ili delimičnom iznosu.
Slično se sličnim leči
Osnovni princip homeopatskog lečenja je — „neka se slično leči sličnim“, ili narodski rečeno „klin se klinom izbija“. To znači da se bolest tretira lekom koji izaziva iste simptome kao i sama bolest. Primera radi, ukoliko oboljenje izaziva povišenu temperaturu, prepisaće se preparat koji podiže temperaturu, što je suprotno od principa zvanične medicine.
Homeopate vole da kažu da je svaki pacijent priča za sebe i da za svakog postoji jedinstven lek koji mu može pomoći na putu ka ozdravljenju.
Drugi princip homeopatije zasniva se na holističkom pristupu svakom pacijentu. Homeopata smatra da je potrebno lečiti bolesnika, a ne bolest.
Homeopatija posmatra pacijenta kao celinu. To znači da homeopata određuje lek individualno, na osnovu stanja celog organizma. On sagledava psihičko, emocionalno i fizičko stanje pacijenta, njegove životne navike, simptome i znake bolesti, uzroke koji su doveli do bolesti, genetske predispozicije, ali istovremeno vodi računa i o medicinskim nalazima i procedurama. Tako se, na primer, može desiti da dve osobe imaju istu bolest i iste simptome, a da im budu prepisane različite terapije.
Potpuno različito od klasične medicine, klasična homeopatija simptome vidi kao „prijatelje“. Homeopata ne tretira bolest ili oboleli organ nego traži uzrok neravnoteže u celom organizmu, pa tako leči celog čoveka (holizam). Simptomi bolesti će se, tvrde homeopate, u svakom slučaju sami povući onda kada izlečimo bolesnika.
Brzina oporavka zavisi od vrste i dužine trajanja bolesti, od konstitucije pacijenta, godina života, načina života i bolesti njegovih predaka.
Homeopatski lek se određuje individualno i, kako tvrde homeopate, on pojačava odbrambene mehanizme i aktivira vitalnu snagu organizma, te tako dovodi do izlečenja.
Tajna homeopatskih lekova
Homeopatski lekovi, bilo da su u obliku tableta, granula, praška ili tečnosti, u sebi sadrže elemente bolesti, tako da uče ćelije organizma da se brane od spoljnih i unutrašnjih štetnih uticaja. Lekovi su prirodni — biljnog, životinjskog ili mineralnog porekla. Dobijaju se specifičnom metodom postepenog razblaživanja, a deluju tako što podstiču snagu organizma da se očisti od svih posledica neravnoteže koja je i dovela do bolesti.
Deo stručne javnosti, međutim, ističe da je efikasnost svakog preparata najvažnije klinički dokazati. Oni dodaju da mnogi homeopatski lekovi nisu prošli ispitivanja, ali da su u javnosti objavljena ispitivanja samo onih koji su dali pozitivne rezultate, pa se tako stvara „lažna slika“.
Međutim, homeopate i na to imaju odgovor — klinička ispitivanja ne poštuju princip individualnog pristupa pacijentu i individualnog izbora leka koji mu se prepisuje. Zbog toga, sa tačke gledišta homeopate, standardna ispitivanja homeopatskih preparata nisu moguća.
Pristalice homeopatije nazivaju zvaničnu medicinu alopatijom jer smatraju da se ona služi grubim postupcima u lečenju pošto koristi visoke koncentracije lekova koji u organizmu izazivaju promene suprotne onima koje izaziva bolest.
Homeopate ponekad kritikuju lekare da često nepotrebno „truju narod“ antibioticima, ali takođe ističu da homeopatija ne isključuje korišćenje klasične medicine. Oni kažu da je cilj homeopatskog lečenja isceljenje, a ne trenutno olakšanje simptoma. Homeopate napominju da je terapiju najbolje početi u što ranijoj fazi bolesti, i da se ovom metodom mogu lečiti svi, bez obzira na starosno doba.
Oprez
S druge strane, čak i oni lekari klasične medicine koji se prema homeopatiji odnose sa skepticizmom priznaju da „homeopatija sama po sebi nije štetna“ i da od nje čak može biti i „neke koristi“. Međutim, oni istovremeno upozoravaju da ima i štete — homeopatsko lečenje može da odloži odlazak kod lekara u situaciji kada je medicinska pomoć zaista neophodna.
Takođe, homeopatski lekovi mogu pojačati ili oslabiti dejstvo lekova koje je prepisao lekar zvanične medicine, što može dovesti do opasnih neželjenih efekata.
U svakom slučaju, ukoliko se odlučite za ovaj metod lečenja, stručnjaci preporučuju oprez prilikom izbora homeopate, jer i u ovom, kao i u svakom drugom poslu ima puno šarlatana, a takođe se oprez preporučuje i prilikom kupovine homeopatskih lekova.
Ispostavilo se da je „moda homeopatije“ donela na tržište ponudu za koju se ne zna ni poreklo, ni kvalitet.
