„Ovo nije prvo širenje Alijanse i naravno nijedan krug širenja nije poboljšao naše odnose sa zemljama koje su odlučile da stupe u NATO. Koliko je bilo razgovora o tome da će npr. baltičke zemlje i Poljska stupivši u NATO, napokon, zaboraviti svoje istorijske uvrede i da će kao države-članice Alijanse njihovu politiku određivati pragmatični interesi koji ne mogu biti vezani za održavanje dobrosusedskih odnosa sa Rusijom“, rekao je Gruško ruskim novinarima nakon dvodnevne sednice šefova diplomatija NATO-a.
„Međutim, mi vidimo da samo širenje stvara psihologiju države pored fronta, u suštini, stvara nove ili pomera stare linije podela u Evropi i protivreči samoj potrebi za stvaranjem novog sistema kolektivne bezbednosti kontinenta koji treba da ujedini napore u borbi protiv novih pretnji i rizika“, dodao je on.
Gruško smatra da se to u punoj meri odnosi i na Crnu Goru. On je naglasio da se „u slučaju Crne Gore kao nikad pre vidi geopolitička pozadina, želja da se pokaže svetu da je politika otvorenih vrata živa“.
„Stvar je u tome da je tako, ubrzanom procedurom prijema koju je NATO primenio prema Crnoj Gori, sama Alijansa prešla preko svojih kriterijuma prema kandidatima. Između ostalog, od kandidata se tražilo da oni realno mogu da daju doprinos zajedničkoj evropskoj bezbednosti, regionalnoj bezbednosti, odbrani zemalja Alijanse, da među njihovim stanovništvom postoji širok konsenzus za stupanje u Alijansu“, rekao je stalni predstavnik.
On je objasnio da u slučaju Crne Gore „ničeg od toga nema“.
„O kakvom ozbiljnom doprinosu bezbednosti se može govoriti ako je reč o zemlji čije oružane snage broje 2.000 ljudi? I naravno, ako pogledamo na situaciju sa sadašnje pozicije, stupanjem Crne Gore u NATO, pojava crnogorskih vojnika koji će štititi od ’agresije‘ baltičke zemlje, liči na teatar apsurda“, izjavio je Gruško.
Prema rečima diplomate, „očigledno da je to još jedan u nizu korak koji slabi regionalnu bezbednost i produbljuje podele, uključujući balkanski region“.
