U Upravi carina Srbije Sputnjiku je rečeno da srpska strana očekuje da na tom sastanku bude pomaka ka usvajanju Strategije, čiji je integralni deo i „zeleni koridor“, koji bi trebalo da olakša izvoz srpske robe u Rusiju i ostale članice BSEC.
„’Zeleni koridor‘ je dobra i zdrava inicijativa koju Uprava carina Srbije zdušno pozdravlja. Imajući u vidu da je on integralni deo Strategije o regionalnim trgovinskim olakšicama, koju je u okviru BSEC podnela Turska u martu 2015, odnosno ruski predlog u okviru komentara na Strategiju, neophodno je sačekati usvajanje Strategije od strane svih zemalja-članica BSEC“, kažu u Upravi carina Ministarstva finansija Srbije.
Kako se 24. maja u Moskvi održava sastanak Radne grupe BSEC na kome će se raspravljati i o Strategiji, srpska Carina se nada da će na tom sastanku biti pozitivnih pomaka u pravcu njenog usvajanja.
„To praktično znači da je poziv srpske strane za pregovore o ’zelenom koridoru‘ poslat, i ubrzo po usvajanju Strategije može se pristupiti pregovorima o ’zelenom koridoru‘, koji bi značajno doprineo trgovinskim olakšicama i povećanju trgovinske razmene svih zemalja-članica BSEC“, rečeno je Sputnjiku u Carini.
Zamenik direktora Uprave carina Duško Marinković nedavno je u razgovoru za Sputnjik najavio upućivanje poziva kolegama u ruskoj carini za početak pregovora o „zelenom koridoru“.
Kontakt sa kolegama iz ruske carine je načinjen, i u toku je proces započinjanja tehničkih pregovora o uspostavljanju „zelenog koridora“, rekao je tada Marinković.
On je objasnio da kategorija „zelenog koridora“ podrazumeva primenu posebnih olakšica i ubrzanje carinskih procedura pri prometu robe, što će omogućiti bržu otpremu i prelazak robe preko carinske linije uz minimalne administrativne prepreke.
Od takve trgovinske razmene obe strane mogu da imaju višestruku korist, a svakako najveću bi imala poslovna zajednica, dodao je on.
„Mi u svakom slučaju pozdravljamo svaku inicijativu koja bi dovela do poboljšanja privrednih aktivnosti, do privrednog rasta i ekonomskog oporavka zemlje i to je u ovom momentu jedan od prioriteta Uprave carina“, naglasio je Marinković.
Da je skori dogovor o „zelenom koridoru“ moguć najavila je i zamenica šefa ruske carine Tatjana Golendejeva, istakavši da u Moskvi žele da što pre olakšaju i ubrzaju uvoz robe iz Srbije.
Ako se intenziviraju pregovori na relaciji Moskva—Beograd, celokupan posao oko „zelenog koridora“ bi se mogao završiti u nekoliko narednih meseci jer, što je posebno važno, postoji dobra volja i uslovi za to, kazala je Golendejeva.
Ove godine bolji izvoz u Rusiju
Srbija je sa Rusijom još 2000. godine potpisala Sporazum o slobodnoj trgovini, koji joj praktično omogućava bescarinski izvoz domaće robe. Pogodnosti tog sporazuma, koje je dobila retko koja država, međutim, nisu iskorištene.
Nasuprot očekivanjima, izvoz u Rusiju u 2014. je posle četvorogodišnjeg rasta bio tri odsto manji nego 2013, a rezultat bi bio i gori da izvoz prehrambenih proizvoda nije bio 66,7 odsto veći, prvenstveno zbog embarga koji je avgusta te godine Rusija uvela na uvoz prehrambenih proizvoda iz EU kao odgovor na sankcije Zapada zbog situacije u Ukrajini.
Takav trend, kome je doprinela i nestabilna rublja, nastavljen je i u prošloj godini kada je, prema raspoloživim podacima Ministarstva trgovine, u prvoj polovini zabeležen pad ukupnog izvoza od 19 odsto, iako je prodaja prehrambenih proizvoda na godišnjem nivou porasla 40 odsto.
Ovogodišnji rezultati su znatno bolji, pa je izvoz Srbije u Rusku Federaciju u prvom tromesečju povećan 21 odsto u poređenju sa istim periodom prošle godine. Prema podacima Privredne komore Srbije (PKS), od početka godine do kraja marta izvezeno je robe za 181,5 miliona dolara.
Ostvaren je rast izvoza svih proizvoda, a u ovom periodu najviše smo izvozili jabuke, ženske čarape, lepak, spoljne gume, mladi sir, cevi od rafinisanog bakra i podne pokrivače.
Tromesečni izvoz poljoprivrednih proizvoda, uz povećanje od 17 odsto u poređenju sa prvim tromesečjem 2015, dostigao je 68,4 miliona dolara.
Znatno boljim rezultatima izvoza Srbije u Rusku Federaciju od početka ove godine doprinela je i stabilizacija kursa rublje, smatraju u PKS.
Uvoz Srbije iz Rusije u prva tri ovogodišnja meseca dostigao je 409,6 miliona dolara, što predstavlja pad od 17,8 odsto. Pokrivenost našeg uvoza izvozom u prvom kvartalu ove godine povećana je sa 30 na 44 odsto.
Ruska Federacija je četvrti partner Srbije u izvozu i treći u uvozu, posmatrajući ukupnu trgovinsku razmenu sa svetom.
