Profesor programiranja na Tehničkom univerzitetu Džordžija Ašok Goel upoznao je svoje studente završnog nivoa kursa za veštačku inteligenciju sa svojom novom asistentkinjom Džil Votson, ali im nije otkrio veliku tajnu.
Profesor je na veb-sajtu kursa naveo Džil zajedno sa ostalim asistentima kojima bi studenti mogli da se obrate ukoliko imaju bilo kakva pitanja tokom njegovog trajanja. Profesor Goel rekao je da su studenti postavljali oko hiljadu pitanja po semestru, a njegovi asistenti su imali problema da stignu da na sva kvalitetno odgovore.
Nekoliko pronicljivih studenata uvidelo je da je ime Džil Votson prilično primetno na kursu o veštačkoj inteligenciji, ali niko nije zaključio da asistentkinja nije ljudsko biće, već čatbot koji podržava Aj-Bi-Emova tehnologija „Votson“.
Eksperiment koji je profesor izveo sa čatbotom postigao je uspeh pružajući studentima brze i smislene odgovore koji su unapređivali njihovo učenje.
Ipak, mnogi se boje da, umesto da korišćenjem obrazovanja unapređuju ljudsko iskustvo, roboti poput čatbota predstavljaju samo mašine koje ponavljaju školski akademski program.
Postojeća kontroverza koja okružuje odgovarajuću ulogu veštačke inteligencije i robotiku u društvu bila je predmet intervjua sa profesorom Ašokom Goelom.
Na pitanje šta je želeo da postigne korišćenjem čatbota, profesor je odgovorio da to nije bila šala, već ozbiljan eksperiment o unapređenju kvaliteta obrazovanja.
„Studentima je često potrebna pomoć i često je ne dobiju, ali ako bismo koristili veštačku inteligenciju širom sveta i omogućili obrazovanje svakom učeniku kojem je potrebno, to bi bilo divno“, naveo je profesor.
On je objasnio da se čini da nikada nema dovoljno asistenata profesora koji bi pružili studentima odgovarajuće odgovore dok su pitanja još uvek aktuelna. Od semestra do semestra mnoga pitanja studenata su, iako drugačije formulisana, zapravo ista.
„Ovo takođe predstavlja i eksperiment o ljudskoj percepciji veštačke inteligencije“, dodao je profesor. „Uveli smo agenta veštačke inteligencije u razred da bismo videli da li studenti mogu da je razlikuju od ljudskog bića“.
Profesor Goel je rekao da ova tehnologija može da se proširi tako da omogućava obrazovanje širom sveta, dodajući da je Džil Votson veoma dobro radila sa razredom od 300 studenata.
„Jedan od razloga zbog kojih smo uradili ovaj eksperiment bio je nada da ćemo je koristiti u drugim kursevima i potencijalno za bilo koju obuku u svetu“.
Goel je objasnio da je Džil Votson s vremenom postajala sve bolji asistent, učeći od opštenja sa studentima i očekuje da će veštačka inteligencija postajati sve korisnija.
„Nisu svi odgovori bili savršeni, ali i ljudi su odgovarali na pitanja, tako da smo pohranili ljudske odgovore u memoriju Džil. Otkrili smo da su se sa pohranjivanjem odgovora njene performanse poboljšavale“, rekao je profesor. „Dokle može dalje da ide? Još nisam siguran“.
Profesor ne misli da je veštačka inteligencija zastrašujuća i da preti poslovima. On je rekao da ima veoma optimističan pogled na tu tehnologiju u budućnosti.
Goel je potvrdio da će on i ostali istraživači „uvek koristiti veštačku inteligenciju za pomoć ljudima, ali nikada kao njihovu zamenu“. On smatra da veštačka inteligencija može da pronađe svoju ulogu u oblastima kao što je obrazovanje, gde ljudska bića nisu uvek dostupna ili su pretrpana sopstvenim poslom pa ne mogu sve da obave.
