Dejvid Kemeron: O korupciji
Nedavno je u razgovoru sa kanterberijskim nadbiskupom i predsedavajućim Donjeg doma parlamenta Kameron izjavio da su Nigerija i Avganistan najkorumpiranije države na svetu: „ Danas smo imali veoma uspešan sastanak kabineta ministara, govorili smo o predstojećem antikorupcijskom samitu. Doći će Nigerijci, zapravo, u Britaniju će doći lideri nekoliko fantastično korumpiranih država. Nigerija i Avganistan su možda dve najkorumpiranije države na svetu“. A mikrofon je sve vreme prenosio ove reči britanskog premijera.
Džon Mejdžor: Beslovesni kreteni
Svojom zakulisnom izjavom Kemeron je ponovio podvig jednog od svojih prethodnika na mestu premijera — Džona Mejdžora. Naime, 1993. godine Mejdžor je posle intervjua, ne shvativši da su mikrofoni još uvek uključeni, uvredljivo govorio o svoja tri ministra evroskeptika, nazvavši ih „kretenima“. Tako besan, izjavio je da će prvom prilikom ovu trojicu „razapeti“.
Gordon Braun: Uporna baba
Deluje da Britaniji baš dobro ide uz „otvorenost“ njenih premijera. Tokom predizborne kampanje 2010. godine, Gordon Braun se sreo sa šezdesetpetogodišnjom Džilijan Dafi, koja je oštro kritikovala njegovu ekonomsku i imigracionu politiku. Pošto je seo u automobil, Braun je prokomentarisao: „to je bila katastrofa… čija je uopšte bila ideja da se sretnem sa tom ženom… ona je dosadna uporna baba, od onih koje tvrde da su oduvek glasali za laburiste“. Na nesreću, mikrofon je bio uključen, a premijeru je preostalo da se duboko izvinjava dotičnoj gospođi. Istini za volju, to nije spasilo laburiste od poraza na izborima.
Princ Čarls: Novinarima s ljubavlju
U Britaniji su ni članovi kraljevske porodice „nemaju dlake na jeziku“. Na konferenciji za štampu je 2005. godine princ Čarls osuo je paljbu po novinarima koje su zanimali detalji njegove predstojeće svadbe sa Kamilom Parker. „Kako sve ovo ne podnosim. Mrski su mi svi ovi ljudi“, kroz zube je procedio Čarls obraćajući se svojim sinovima. Ali savremeni mikrofoni prenose i najtiše zvuke…
Elizabeta Druga: Ah, ti grubijani
Tradiciju britanske otovorenosti ovih dana je podržala i sama kraljica Elizabeta Druga. Tokom zvaničnog prijema njeno veličanstvo je porazgovarala sa upravnicom londonske policije Lusi D’Orsi. Dotična se kraljici poverila da je prošle jeseni tokom posete Si Đinpinga Britaniji, upravo ona bila zadužena za bezbednost kineske delegacije. „Oh, baš niste imali sreće“, bila je saosećajna kraljica Elizabeta dodavši da su kineske diplomate grubijani, s obzirom na na njihovo ponašanje prema britanskoj ambasadorki u Pekingu. Ovaj razgovor je snimio kraljičin zvanični kamerman?! Video je dospeo u britanske medije.
Ronald Regan: Sve i samo humor
Anglosaksonci sa obe strane Atlantika se ne razlikuju mnogo. Najpoznatiji gaf napravio je 40. po redu predsednik SAD. Ronald Regan je 1984. godine rešio da se našali tokom provere zvuka pred radijsko obraćanje naciji i skoro doveo svet na ivicu nuklearnog rata: „Dragi sunarodnici, Amerikanci, srećan sam što mogu da vam saopštim da sam doneo zakon kojim ukidam SSSR zauvek. Za pet minuta počinje bombardovanje“. U „imperiji zla“ jedva su shvatili da se radi o šali, a Bela kuća je morala da se izvinjava.
Džordž Buš mlađi: Običan momak
Po broju „jakih“ izjava ubedljivo prednjači Džordž Buš Mlađi.
Tokom predizbornog mitinga 2000. godine, Buš je u razgovoru sa budućim potpredsednikom Dikom Čejnijom nazvao novinara „Njujork tajms“ „velikom zadnjicom“. I nije se udostojio da se izvini, što je donekle razumljivo jer je Buš „običan momak“ i uvek kaže šta misli.
Šest godina kasnije na samitu Velike osmorke u Rusiji Buš je pozdravio Tonija Blera „Hej, Blere, šta radiš?“, nakon čega mu se žalio na napade Hezbolaha na Izrael: „U stvari, UN bi trebalo da pritisnu Siriju, kako bi ona naterala Hezbolah da prestane da pravi s…nja“. Nažalost, mikrofon je bio već uključen.
I to nije sve. Godine 2008, već bivši američki predsednik je tokom ručka na samitu G-8 u Japanu rekao italijanskom premijeru Berluskoniju: „Čitao sam da se sud ponovo zainteresovao za tebe. Oni te stalno jure“.
Obama: Dupli aršini
Barak Obama je „debitovao“ 2011. godine u Čikagu tokom prikupljenja sredstava za Demokratsku stranku. Nakon razgovora sa novinarima, Obama je rekao u mikrofon, koji nije bio isključen, da je emir Katara „veliki pristalica demokratije na Bliskom istoku. Reforme, reforme i još jednom reforme — sve to vidite na Al Džaziri“. Mada, kako je dodao Obama, „emir Katara se ne reformiše. U ovoj zemlji nema velikih pomaka kada je reč o demokratiji“.
Zvanični Katar je bio veoma ogorčen zbog ove izjave, jer je istog dana tokom zvaničnog susreta sa emirom Obama delio hvalospeve na račun ove zemlje zbog „uspeha u bliskoistočnoj demokratiji“.
Sarkozi i Obama: Duet o Netanjahuu
Na samitu G-20 održanom 2011. godine čuli smo duet Obame i Sarkozija. Ovog puta su bili uključeni uređaji za simultano prevođenje pa su novinari čuli da je Sarkozi nazvao Netanjahua „lažovom“ i rekao je da ga ne podnosi. Obama je podržao kolegu: „Tebi je on dozlogrdio, a ja sam primoran svaki dan da komuniciram sa njim“.
Kasnije je Sarkozi tim povodom imao mučan razgovor s jevrejskom zajednicom.
Žan Kretjen: O američkim političarima
Kanadski premijer je 1997. godine čekao dolazak predsednika Klintona na samit NATO-a. Kretjen je kolegama iz Belgije i Luksemburga rekao sledeće: „U vašim zemljama i kod nas bi takvi političari ležali u zatvoru, zato što Amerikanci prodaju glasove“. Zatim je šaljivo predložio da se sastanak započne bez američkog predsednika. Njegovu izjavu je snimila jedna od televizija, pa je informacija procurela u medije. Klinton je potom rekao da će se obračunati sa Kretjenom — na terenu za golf.
Žak Širak: Kravlje ludilo
Širak je u razgovoru 2005. godine sa Putinom i Šrederom ocenio britanska jela:
„Jedini britanski doprinos evropskoj poljoprivredi je kravlje ludilo. Nemam poverenje u takve nesposobne kuvare. U Britaniji je najgora hrana, ako izuzmemo Finsku. Novinari s odmah obelodanili njegove reči. Da li treba reći da je to dolilo ulje na vatru veoma komplikovanim britansko-francuskim odnosima?!
