Rusija je jasno dala do znanja da neće sedeti skrštenih ruku i nemo posmatrati neobuzdano širenje raketne odbrane NATO-a u Istočnoj Evropi, već će preduzeti sve neophodne mere da zaštiti svoje granice i osigura bezbednost.
Novi protivraketni sistem NATO-a koji je u četvrtak pušten u rad u rumunskom mestu Deveselu, 180 kilometara jugozapadno od Bukurešta, i razmeštanje američkog PRO u Poljskoj, na samo oko 250 kilometara od ruskog grada Kalinjingrada, smatra se direktnom pretnjom Moskvi.
Zapadna vojna alijansa tvrdi da protivraketni štit nije usmeren protiv Rusije i da nema svrhu nuklearnog zastrašivanja, ali u to malo ko veruje.
Moskva se kategorički protivi razmeštanju PRO SAD u Evropi, jer se na taj način urušava strateška bezbednost.
Ruski predsednik Vladimir Putin je više puta postavljao pitanje protiv koga je taj štit usmeren.
Pentagon uverava da je zadatak sistema „zaštita od pretnji koje se nalaze van područja evroatlantske zone delovanja“, i da „nije predviđen za presretanje ruskih interkontinentalnih balističkih raketa“.
Pentagon tvrdi da je glavni cilj razmeštanja PRO suprotstavljanje pretnji koja dolazi iz Irana, ali u Moskvi ističu da su tvrdnje da raketni program Irana predstavlja pretnju za članice NATO-a u Evropi — neosnovane.
Eksperti se slažu sa Moskvom i smatraju da Teheran nije zainteresovan za rakete koje mogu da pogode mnogo dalje ciljeve od onih na Bliskom Istoku, a da je američki sistem uperen direktno protiv Rusije.
„Očigledno je da razmeštanje sistema PRO u Rumuniji i Poljskoj ima drugačiji cilj nego što ga definišu predstavnici SAD. Cilj je zaštita od Rusije, ako ne i ofanziva protiv nje, zato što se sistem PRO može koristiti i za raketne napade. Da je taj sistem stvarno bio uperen protiv Irana i nekih drugih zemalja, NATO bi bio spreman da sarađuje sa Rusijom u smislu stvaranja zajedničke vazdušne odbrane po sektoralnom principu. Ali kao što vidimo, Iran je samo izgovor“, kaže za Sputnjik Kiril Koktiš, docent na Katedri za političku teoriju Moskovskog državnog instituta za međunarodne odnose.
Podsećanja radi, Rusija je čak bila spremna da stvori zajedničku vazdušnu odbranu sa NATO-om, ali je Alijansa to odbila.
Ruski predsednik je ranije upozorio da će Rusija na razvoj PRO SAD odgovoriti uzvratnim, parirajućim merama. Prema njegovim rečima, biće to mere koje će dodatno ojačati potencijal strateških nuklearnih snaga Rusije i razvijanje udarnih sistema koji su u stanju da probiju svaki sistem protivraketne odbrane.
„Rusija preduzima mere. Balističke rakete na čvrsto gorivo poput ’jars RS-24‘ i ’jars RS-30‘ se opremaju modernim kompleksom za prevazilaženje perspektivnog sistema američke PRO. Radi se o manevrišućim i nadzvučnim nuklearnim glavama, zatim o sistemima za ometanje radara i o nekim drugim sistemima. Osim toga, Rusija razrađuje interkontinentalnu balističku raketu ’sarmat RS-28‘ i železničke raketne sisteme. Sve to će pojačati mogućnosti ruskih nuklearnih snaga“, kaže za Sputnjik Igor Korotčenko, glavni urednik časopisa „Nacionalna odbrana“.
Ranije se govorilo i o tome da će Rusija na Krimu stacionirati eskadrilu teških bombardera, a glasno se razmišlja i o naoružavanju Kalinjingrada, kao i o instaliranju sistema za rano upozoravanje i odbranu na Arktiku.
Ruski vojni eksperti smatraju da bi na jačanje NATO kontingenta na granicama Rusije i razmeštanje protivraketnog sistema SAD u Poljskoj i Rumuniji Moskva trebalo operativno da reaguje i odgovori razmeštanjem operativno-taktičkih raketnih kompleksa „Iskander M“ u graničnim područjima.
„Iskander“ je, prema mišljenju stručnjaka, „idealni ubica“ baš takvih sistema koje SAD pokušavaju da razmeste na novoj pozornici vojnih dejstava.
„Rusija bi mogla da odgovori razmeštanjem raketnih sistema ’Iskander‘ u Kalinjingradskoj oblasti i na Krimu, i na taj način bi Poljska i Rumunija bile na nišanu ruskih raketa. Ne mislim da bi stanovništvo tih zemalja bilo presrećno zbog te činjenice i zato NATO treba da nađe način kako da objasni običnim ljudima zašto je sve to potrebno…“, navodi Koktiš.
Kao još jedna varijanta ruskog odgovora na američku pretnju spominje se slanje ruskih podmornica do obala SAD, a takođe i opremanje brodova i podmornica u Baltičkom i Crnom moru krstarećim raketama morskog baziranja „kalibar“, koje imaju domet od 2.600 kilometara, a kakve je već koristila Kaspijska flota kada je u Siriji izvela raketni udar na baze DAEŠ-a. To znači da te rakete iz bilo koje tačke Crnog mora mogu da pogode svaki cilj na teritoriji Poljske i Rumunije.
Neki vojni eksperti smatraju da bi još jedan korak Rusije mogao da bude jačanje vojne saradnje sa Belorusijom…
Ruski ministar odbrane Sergej Šojgu je ranije izjavio da će kao odgovor na povećanje potencijala NATO-a u blizini granica Rusije do kraja ove godine biti stvorene i dve nove divizije u Zapadnom vojnom okrugu i jedna u Južnom.
Moskva ne isključuje mogućnost da Rusija istupi iz Sporazuma o smanjenju i ograničenju strateškog ofanzivnog naoružanja (START) kao odgovor na razmeštanje PRO u Istočnoj Evropi.
„To je bez sumnje krajnja mera, i nadam se da do nje neće doći, ali nije slučajno Državna duma Rusije, ratifikujući novi START, ostavila napomenu da raspoređivanje elemenata PRO može biti jedan od razloga istupanja Rusije iz Sporazuma“, rekao je predsednik Odbora za sigurnost u Savetu Federacije Rusije Viktor Ozerov.
Ministarstvo odbrane Rusije je više puta isticalo da ta zemlja razmeštanje sistema za lansiranje raketa u Rumuniji smatra kršenjem sporazuma SAD i Rusije o eliminaciji raketa srednjeg i dugog dometa, potpisanog 1987. godine. Ti sistemi mogu da lansiraju i rakete presretače i krstareće rakete „tomahavk“.
