„Treba da zaboravimo vreme 1970-ih godina kada je veliki broj najvećih proizvođača na Bliskom istoku moglo da reguliše uslove na svetskom tržištu nafte stvaranjem kartelnih struktura kao što je OPEK“, navodi agencija Rojters citirajući Sečina.
U ovom trenutku niz objektivnih činilaca isključuje mogućnost da bilo kakvi karteli diktiraju svoju volju na tržištu… Što se tiče OPEK-a, on je praktično prestao da postoji kao jedinstvena organizacija, dodao je Sečin.
Zemlje proizvođači nafte nakon sastanka u Dohi 17. aprila nisu došle do sporazuma o zamrzavanju nivoa proizvodnje nafte. Niz zemalja OPEK-a, pre svega Saudijska Arabija, neočekivano je počelo da se zalaže za učešće u sporazumu šireg kruga učesnika, uključujući i sve članice OPEK-a. Među njima je i Iran, koji je govorio o spremnosti da se proizvodnja zamrzne samo posle njenog povlačenja na prethodnu zapreminu od četiri miliona barela dnevno i smatra da je neprikladno da učestvuje na sastanku u Dohi. Sledeći put će moguće zamrzavanje proizvodnje i kvote za učesnike kartela biti razmatrani na sastanku zemalja OPEK-a u junu u Beču.
Kompanija „Rosnjeft“ je od samog početka bila skeptična o pitanju mogućnosti da se postigne bilo kakav sporazum sa učešćem OPEK-a u sadašnjim uslovima“, rekao je Sečin. „Samo da vas podsetim da je jedino pitanje na koje smo odgovorili onima koji su zainteresovani za naš stav bilo: ’Sa kim treba da se dogovorimo i kako?‘. Razvoj situacije jasno je pokazao da smo bili u pravu“, naglasio je on.
