Kada se radi o nenaplativim potraživanjima u Srbiji, situacija je prilično loša. U ovom trenutku imamo problem sa nenaplativim potraživanjima banaka prema građanima, prema malim i srednjim preduzećima i prema velikim kompanijama koje su pred restrukturiranjem.
Problem sa nenaplativim potraživanjima je dostigao tolike razmere da građani duguju 11 odsto njih, dok na mala i srednja preduzeća otpada 33 odsto nenaplativih potraživanja. Svaki treći kredit koji su oni uzeli je nenaplativ, rekao je Savić za Sputnjik.
Prosečno, u Srbiji je između 22 i 24 odsto nenaplativih kredita, što dovodi u opasnost celokupan finansijski sistem zemlje, upozorio je on, ističući da se neko rešenje mora tražiti.
Ušli smo u tržišnu igru, valja da tako i igramo
„Nalazimo se na putu ulaska u EU, gde postoje vrlo jasna tržišna pravila ponašanja gde ne možete praviti nikakvu diskriminaciju ko može, ko ne može, šta sme, šta ne sme. Ako država ima ideju da rešava nenaplativa potraživanja tako što će neko kupiti po određenom diskontu ta potraživanja, onda se to odnosi na sve tržišne igrače koji žele da učestvuju u njihovoj kupovini“, naglasio je Savić.
Konstatujući da naša loša preduzeća imaju veoma velike dugove, pre svega bankama, imajući u vidu da ta potraživanja neće naplatiti u skorije vreme, ili će naplatiti samo njihov mali deo, banke će ih, kako je objasnio, ponuditi nekome ko želi da ih otkupi.
„U ovom trenutku se pojavio jedan investicioni fond i za državu Srbiju bi trebalo da je svejedno da li je to neka druga banka, da li je pravno lice, ili investicioni fond iz sveta kome će prodati nenaplativa potraživanja. Važnije od toga je da reši problem nenaplativih potraživanja“, izričit je Savić.
On kaže da ne vidi problem u tome što je, prema pisanju medija, interesovanje za kupovinu problematičnih kredita, pa tako i vlasničkog udela u zaduženim srpskim firmama, pokazao američkom investicionom fondu KKR, čiji je predstavnik nekadašnji šef CIA, Dejvid Petreus. On je ovih dana u vladi Srbije razgovarao sa premijerom Aleksandrom Vučićem.
„Ne očekujem od države Srbije da u tržišnim uslovima i momentu pregovaranja sa EU donosi neke diskriminatorne mere koje će nekima dati mogućnost da kupe nenaplativa potraživanja, a nekima neće. Ukoliko bi to uradili upali bi u jedan drugi problem, čak i ako EU ne bi prigovorila, a to je koji su kriterijumi po kojima bi vlada opredelila kojem potraživanju treba dati mogućnost otkupa, kome ne“, rekao je Savić.
Stvari, kako je ocenio, treba prepustiti tržištu.
„Oni koji žele da se bave tom vrstom delatnosti moraju samo da poštuju odgovarajuće propise u kojima treba vrlo precizno da bude napisano kakva je procedura, kakve su obaveze, ko dolazi u obzir, koja potraživanja se mogu kupiti uz određeni diskont“, kaže Savić.