Atomi kiseonika pronađeni su u mezosferi — gornjoj atmosferi Marsa. To je prvi put da je kiseonik primećen u Marsovoj atmosferi od misija „Viking“ i „Mariner“ 1970-ih godina.
„Atomski kiseonik u atmosferi Marsa je veoma teško izmeriti“, napisala je u saopštenju Pamela Markum, naučnica na projektu u Stratosferskoj opservatoriji za infracrvenu astronomiju (SOFIA).
Red is not its only color: NASA captures Mars you’ve never imagined (PHOTOS) https://t.co/mb8PLbQifL pic.twitter.com/E01GGKMOOc
— RT (@RT_com) May 7, 2016
Decenijama su naučnici imali problem da precizno vide svemir izvan Zemlje zbog gustine i vlažnosti vazduha.
Da bi se taj problem prevazišao, NASA i Nemački svemirski centar uveli su SOFIA, „boing 747SP“ modifikovan tako da nosi teleskop prečnika 2,54 metra dok leti na visini od 11-14 kilometara iznad većeg dela infracrvene vlage koja blokira posmatranje u Zemljinoj atmosferi.
„Da bi se posmatrali infracrveni talasi koji su potrebni da bi se detektovao atomski kiseonik, naučnici moraju da budu iznad Zemljine atmosfere i da koriste veoma osetljive instrumente, u ovom slučaju spektometar. SOFIA omogućava obe ove mogućnosti“, izjavila je Markumova.
'I don't hate Earth — but we are talking about Mars' — 'Mars One' candidate (EXCLUSIVE) https://t.co/bzEjfYmunE pic.twitter.com/K42edz4VfG
— RT (@RT_com) May 4, 2016
Veruje se da atomski kiseonik ima važan uticaj na atmosferu Marsa, jer utiče na to kako drugi gasovi napuštaju planetu.
Markumova i njene kolege tek treba da daju tačnije cifre koliko atomskog kiseonika ima u Marsovoj atmosferi, ali rekli su da ga ima upola manje nego što su očekivali. Međutim, ta količina mogla bi da bude rezultat variranja u atmosferi. Ovaj naučni tim će nastaviti da koristi SOFIA za merenje drugih delova planete da bi odredio da li su u pitanju ta variranja.
Ovaj nalaz mogao bi da bude vetar u lađa planovima NASA da pošalje ljudsku posadu u misiju na Mars tokom 2030-ih.
