Ona je, pored ostalih delova grada, zasuta tovarima kasetnih bombi. Među poginulima je bila i 26-godišnja žena u poodmakloj trudnoći.
Oko 11.20 kasetnom municijom je, osim Šumatovačke, pogođena i međugradska autobuska stanica i glavna pijaca, a bombe su padale i pored zgrade patologije Kliničkog centra i u Duvaništu, pišu „Južne vesti“.
U ovim napadima je povređeno još 18 ljudi. Neki od njih, pogođeni gelerima, ostali su bez ruku ili nogu.
Eksplozijama, panici, vrisci, zapomaganjima i haosu tog 7. maja 1999. godine svedočio je i Marko Smiljković, urednik portala „Građanin“, a tada novinar lista „Glas javnosti“, koji inače živi u ovom delu Niša.
„Kako kaže, u to vreme narod nije ni znao da postoje kasetne bombe, niti ga je vlast pripremila na to da je napad njima moguć. Zato ni sam nije bio svestan da su ’kišobrančići‘ koji su počeli da padaju na Šumatovačku, gde je i on prolazio sa prijateljicom, zapravo — bombe“, navodi Smiljković.
Kaže da je mislio da je u pitanju marketinški trik, „da nas teraju na predaju“.
„Bio sam preko puta Banovine kada je pala prva bomba na svega petnaestak metara od mene. Jedan automobil ’zastava 101‘ je eksplodirao na moje oči. Zavladao je haos. Otrčao sam prema kući da vidim da li su moji živi, a ispred moje kapije je ležao čovek kome je kasetna bomba raznela nogu. Vrištao je strašno, a neki ljudi su mu pomagali“, svedoči Smiljković.
Da bi ušao u svoje dvorište sa druge strane, zašao je u Ulicu Anete Andrejević. I u njoj je, priseća se, zatekao užas.
„Mrtvi ljudi po celoj ulici. Obični ljudi koji su krenuli na pijacu. Majka i gosti koji su tada bili u kući su, srećom, bili živi. Svako od nas za taj 7. maj ima svoju priču, jednako tešku, jednako tužnu. Bilo, ne ponovilo se“, kaže ovaj novinar.
Dan kasnije, 8. maja, pogođen je i teško oštećen Kameni most u Nišu, a 12. maja je kasetna municija bačena i na naselje Duvanište, kada je povređeno 11 ljudi. I taj napad je doneo žrtvu, ali godinu dana kasnije kada je zaostalu bombu čovek slučajno aktivirao ašovom u svojoj bašti.
Da bi sačuvali ovaj tragičan datum od zaborava, dvojica mladih Nišlija koji su tada, kao deca, svedočili bombardovanju Šumatovačke, pre nekoliko godina snimila su film „Zvuk ′99“
Bombardovanje Niša počelo je oglašavanjem sirena 24. marta i trajalo je do 10. juna. U tom periodu, prema evidenciji naučnog radnika i publiciste Novice Ranđelovića, na osnovu koje je izdao knjigu „Niš u ratnom plamenu“ poginulo je 26 civila, teže je ranjeno njih 60, a lakše oko 200.
U Nišu su se sirene za početak ili kraj vazdušne opasnosti čule 258 puta, stanovnici su pod vazdušnom opasnošću bili puna 52 dana, dok su bombe grad razarale 29 dana i za sobom ostavile srušene mostove, škole, fabrike.
Kako bi se očuvalo sećanje na nevino stradale, svake godine se i 24. marta polažu venci i to na dva obeležja žrtvama NATO bombardovanja na početku Šumatovačke ulice.
