Komentarišući američkog državnog sekretara Džona Kerija, Lavrov je u intervjuu za Sputnjik izjavio da se on često sastaje sa američkim kolegom:
„Keri je poslednjih meseci dva puta dolazio u Moskvu, a pre toga je bio u Sočiju. Ove godine smo se sastajali četiri puta, a 25 puta smo razgovarali telefonom, od toga triput poslednje nedelje. Zbog toga ne postoji nedostatak komunikacije. Kao što ne postoji ni osećaj izolacije o kojoj vole da govore naši partneri. Sa takvom učestalošću komunikacije sa Amerikancima, oni indirektno poručuju drugim zemljama da gledaju svoja posla.
Čak je postojala i vest da su pokušali da odvrate premijera Japana da ne ide u posetu Rusiji.
Takve stvari redovno saznajemo i od ostalih naših partnera, koji nam dolaze, i tokom razgovora govore da su morali da odbiju američki zahtev da otkažu svoju posetu Ruskoj Federaciji.
Zbog toga ja često moram da komuniciram sa Džonom Kerijem. Ne planiram da posetim Vašington, pa čak nemam planiranu ni zvaničnu posetu, pogotovo sada kada nije važna zvaničnost već praktičan konkretan rad koji je bolje da sprovede tokom radnih sastanaka, što mi, u stvari, i radimo“.
Na pitanje o trenutnoj predizbornoj trci u SAD, ministar je rekao da je beskorisno da se daju neke prognoze o mogućnostima razvoja rusko-američkih odnosa nakon predsedničkih izbora:
„Prvo, to je unutrašnja stvar Amerikanaca, to je izbor američkog naroda i koga oni odaberu i dalje će biti naš partner u Sjedinjenim Američkim Državama.
Nadamo se da će taj partner biti sposoban za dogovor i dosledniji, da neće povezivati težnju da sarađuje sa nama u vezi sa mnogim međunarodnim problemima koji bez nas ne mogu da se reše — i oni to shvataju — sa istovremenom težnjom da nas i dalje predstavljaju kao glavnu pretnju, da stvaraju prepreke za naše učešće u međunarodnim, finansijskim, monetarnim sistemima, da podstiču druge zemlje da slede američki antiruski kurs. Nadam se da ove nedoslednosti neće biti, a mi ćemo, naravno, poštovati izbor američkog naroda.
A o tome u kojoj od opcija će rusko-američki odnosi imati koristi, to je uopšte beskorisno nagađati.
Tako da sada samo treba biti strpljiv i sačekati ishod kampanje, koja je, naravno, vrlo, vrlo interesantna zbog svoje glomaznosti, ali tamo je ceo sistem glomazan, i eto te ideje osnivača Amerike, da koliko si dobio odsto glasova u nekoj državi, toliko dobijaš birača, a u nekom pobednik dobija sve. Mislim da može da se napiše disertacija o američkom izbornom sistemu i opet se neće shvatiti kako neko postaje predsednik.
Uostalom, ne želim da se mešam u unutrašnje američke stvari, kako mi je svojevremeno Kondoliza Rajs rekla kada sam joj naveo kao primer Džordža Buša Mlađeg koji je postao predsednik nakon što je dobio manje glasova birača od Ala Gora i ona mi je rekla: ’Da, to je loše, ali to je naš problem‘.
Međutim, činjenica da nas ponekad kritikuju da imamo toliko filtera kroz koje ne može da se prođe i administrativne resurse i još ponešto, a Amerika ima jedan filter — novac.
Ako se tamo na dve partije troši manje od milijardu dolara, to se smatra neobičnim i smešnim, ali ako se potroši milijardu — sponzori na nešto računaju, to nije samo filantropija. Tamo postoji deo doprinosa građana datih od srca, ali i veliki deo korporativnih doprinosa. Zatim se sve, naravno, uzima u obzir.
Tako da ćemo čekati i biti spremni da radimo sa bilo kojim liderom SAD u nadi da će on shvatiti značaj rusko-američke saradnje za rešenje mnogih problema u svetu koji se nisu smanjili u poslednjih osam godina“.
