Osim toga, parlamentarci traže dokaze da Moskva dozvoljava posmatračke letove iznad ruske teritorije, uključujući i Kalinjingrad. Političari takođe insistiraju da druge zemlje-potpisnice sporazuma budu informisane da su američki obaveštajci zabrinuti zbog toga što Rusi navodno koriste novu opremu koja im daje „značajnu prednost“ kada je reč o sakupljanju podataka o američkoj infrastrukturi.
Mada Rusija koristi sistem nadgledanja ASN-ON („Otvoreno nebo“) koji je potpuno u skladu sa gorepomenutim sporazumom, u kojem su jasno definisane sve tehničke karakteristike opreme.
Prema Sporazumu o otvorenom nebu, „zemlja-domaćin“ snosi operativne troškove koji se tiču održavanja aviona, ali kasnije se ovi troškovi nadoknađuju.
Pretpostavlja se da će amandmani na nacrt odbrambenog budžeta biti razmotreni krajem aprila, kada će ovo pitanje razmotriti senat, tako da bi ceo proces mogao da traje mesecima.
Ruski analitičari smatraju da nije u pitanju novac nego „besmislena opstrukcija svega što se tiče Rusije“.
Bivši visoki funkcioner ruskog Ministarstva odbrane Evgenij Bužinski kaže za internet izdanje „Vzgljad“ da ukoliko SAD prestanu da finansiraju posmatračke letove, postavlja se pitanje da li bi uopšte Vašington trebalo da bude deo tog sporazuma.
„Neka napuste sporazum o otvorenom nebu — na taj način bi Amerika prekršila još jedan ugovor. Jer taj sporazum je jedini dokument u okviru sistema ’mera poverenja‘ u Evropi koji se još uvek poštuje i funkcioniše. Na taj način bi SAD uništile taj sistem“, kategoričan je Bužinski.
S druge strane, analitičar smatra da „u američkoj administraciji rade pametni ljudi i oni neće pristati na poništavanje sporazuma“.
Glavni urednik časopisa „Izvoz naoružanja“ Andrej Frolov smatra da je predlog američkih parlamentaraca „neprijateljski korak“, i da bi Rusija mogla i sama da plaća sve troškove. Ali istovremeno dodaje da SAD i Rusija imaju razvijene satelitske grupe i zato za njih napuštanje ugovora o otvorenom nebu ne bi imalo kritične posledice.
„Međutim, taj sporazum potpisalo je više od 30 zemalja, a nema svaka od njih sopstvene satelit, i zato su ovi posmatrački letovi veoma korisni za njih. Sporazum o otvorenom nebu nije toliko važan za vojne obaveštajne službe, kako se to čini na prvi pogled, on samo daje mogućnost da se preciziraju podaci koje se dobijaju sa satelita. Ali taj sporazum ima simbolički i psihološki značaj za izgradnju međusobnog razumevanja“, ističe Frolov.
I vojni analitičar Viktor Litovkin u izjavi za Sputnjik kaže da je taj sporazum, kao i ugovor o konvencionalnim snagama u Evropi, važan pre svega sa tačke gledišta međusobnog poverenja.
Sabotiranje sporazuma o otvorenom nebu stručnjak tumači kao pokušaj određenih krugova da dobiju što više novca za vojni budžet, između ostalog i za modernizaciju američkih aviona, koji vrše posmatračke letove u okviru ovog sporazuma.
„Osim toga, to je obična težnja američkih vlasti da budu iznad svih međunarodnih sporazuma“, zaključuje Litovkin.
