„Mi smo u stalnom kontaktu sa sukobljenim stranama“, izjavio je Lavrov u intervjuu za Sputnjik. „Predsednik (Vladimir Putin) bio je lično uključen kada je došlo do eskalacije nasilja. Ja sam lično nekoliko puta telefonom razgovarao sa svojim kolegama. Razgovarao sam i sa Džonom Kerijem o tome, jer su Rusija, SAD i Francuska kopredsedavajući Minskom grupom OEBS-a koja se bavi u rešenjem karabaškog sukoba.
Francuski ministar Žan-Mark Eiro, koji je takođe deo ove trojke, bio je u Moskvi i razgovarali smo i o toj temi. Naravno, sada je najvažnije da se izbegnu nove žrtve i spreči kršenje primirja, da se razviju efikasne mere, efikasni mehanizmi za to“, izjavio je Lavrov.
„To su potpisali predsednici Jermenije i Azerbejdžana pre nekih pet godina, kada ih je okupio tadašnji ruski predsednik Dmitrij Medvedev.
I oni su govorili u korist stvaranja takvog mehanizma istrage incidenata i jačanje poverenja. Pitali su OEBS da to uradi i predstavnici OEBS-a skicirali takav projekat sa različitim opcijama. Ali, nažalost, u tom trenutku, 2012, stvar se nije razvila.
Ali sada želimo da se strane vrate tom pitanju. Nemačko predsedavanje OEBS želi da pokaže aktivnost i mi podstičemo tu želju.
Mislim da je taj posao koji je pokrenuo OEBS uz saglasnost tadašnjih predsednika Jermenije i Azerbejdžana za razvoj mehanizma istrage incidenata i jačanje mera poverenja sada posebno aktuelan. Na tome ćemo se fokusirati. Ali, naravno, ne treba zaboraviti i na politički proces.
Jasno je da strasti treba smiriti. Ali, politički proces i političko rešenje nemaju alternativu. I postoje poznate ideje koje su strane razmatrale. Ja sam i dalje ubeđen da ih je teško, ali moguće overiti u dokumentima koji će biti prihvatljivi za sve strane.
A što se tiče vesti o diskusijama na teme priznanja Nagorno-Karabah, to Jermenija ne razmatra. To je predlog dva člana parlamenta. I Vlada Jermenije po svojim zakonima treba da pripremi mišljenje o ovom predlogu zakona. Ja sada ne bih dizao paniku.
Kada sam bio u Jerevanu i kada sam nakon toga telefonski razgovarao sa svojim kolegom, i posle toga kada je on bio u Moskvi posle događaja početkom aprila, jasno su mi potvrdili posvećenost Jerevana mirnom rešenju. To znači da će status Karabaha biti definisan u kontekstu zajedničkog dogovora, a ne jednostrano, naglasio je ruski ministar.
Planiramo da u najskorije vreme organizujemo neke susrete u Karabahu, zato što taj posao zahteva povećanu pažnju. Dogovorićemo uskoro najbliži kontakt. Ti kontakti verovatno će biti bilateralni, sa učešćem kopredsedavajućeg, i taj posao zahteva takav kolektivni format“.
