Još tokom izborne noći postalo je jasno da će politička scena Srbije iz stanja opšteg nedešavanja i nepromenjive konstante ući u fazu potresa i mešanja karata.
Zahvaljujući bogatom glasačkom iskustvu, prosečan srpski birač, navikao je da uz kokice odsluša dva do tri uključenja iz CESID-a do saznavanja konačnih rezultata koje je pre ponoći, godinama unazad ova organizacija uspešno potvrđivala.
Da će ova izborna noć biti sasvim drugačije iskustvo odmah je nagovestilo paralelno učešće Bogosavljevićevog IPSOS-a koji je takođe iznosio procene, zbunjujući uljuljkanog srpskog birača.
Smenjivali su se rezultati na osnovu 40 odsto, 58 odsto, 60 odsto, 62,2 odsto…
I CESID se ponašao više nego čudno. Za razliku od samouverenog stava na koji su nas navikli, objavljivali su rezultate „na osnovu poslednjeg obrađenog uzorka“, koji je samo njima ostao poznat.
Sve to je rezultiralo opštom konfuzijom u izmučenom srpskom biračkom telu. I pored činjenice da je SNS osigurao legitimitet za naredni period, ništa više nije bilo jasno.
A onda se uključio i RIK.
Ljubinka sine, ide tata u RIK!
— Miroslawski (@TeniskiLakat) April 29, 2016
Umesto da se odmah sutradan razreši dilema koje stranke su prešle cenzus otvoren je ciklus brojanja u miliprocentima, sve dok nije obelodanjen šokantan podatak da je jedan glas presudio da koalicija DSS-Dveri ostane ispod cenzusa.
Tome je prethodila, malo je reći, burna sednica okončana opštim koškanjem između članova RIK-a i opozicionih posmatrača, te je kao rezultat napete atmosfere jedna članica RIK-a zbrinuta u Urgentnom centru.
Iznenađenjima nikad kraja!
Kao epilog te postizborne drame, ukazao se lider DS-a Bojan Pajtić pozvavši svoje glasače da glas daju koaliciji DSS-Dveri najavljujući opštu solidarnost i poziv na proteste.
U prvi mah, takva reakcija verovatno je kod većine izazvala pozitivne reakcije u smislu „Drugu se u nevolji pomaže“. Koliko god da nam može biti draga ideja ujedinjenja opozicije, pre svega zbog evociranja na mladalačke uspomene lupanja u šerpe i lonce, ne može a da ne bude čudno što su tako lako i odjednom postali toliko solidarni i kolegijalni, iako pre samo nešto više od desetak dana nisu mogli ni o čemu da se dogovore.
Da sve bude još zanimljivije svoj doprinos dao je i Predrag Azdejković, prvi među jednakima u srpskoj gej zajednici, koji je takođe podržao Dveri pod parolom: „Ko tebe kamenom, ti njega hlebom“.
Sa druge strane, da sve bude kao u holivudskom filmu, potrudio se i srpski vojvoda Vojislav Šešelj najavivši opštu pobunu i izlazak četnika na ulice ukoliko DSS-Dveri pređu cenzus.
Ako tome dodamo i upečatljivu izjavu premijera Vučića u prvom postizbornom intervjuu kada je kroz omot sveže srpske slanine koja mu je razgalila dušu izjavio: „Da želim, mogu da imam i 190 poslanika!“, autorki ovog teksta je više nego drago što je 24. aprila ostala kod kuće i nije učestvovala u političkom cirkusu nepoznatog reditelja.
