Nezainteresovanog posmatrača u izbornoj noći (ako je takvih bilo) verovatno je svako obraćanje firme Cesid nasmejalo do suza. Ako se iko od zainteresovanih, a takvi su valjda svi građani Srbije bez obzira na to da li su iskoristili biračko pravo, zasmejavao Cesidovim „prognozama“ — smejao se, a plakao bi.
Preliminarni rezultati Cesida iz Vojvodine izgledali su kao rezultati iz predgrađa Subotice — dve liste mađarske nacionalne manjine „pokupile“ blizu 50 odsto. Na republičkom nivou — nerealno „pumpanje“ rejtinga SNS-a i „guranje“ opozicije ne ispod cenzusa, nego ispod predizbornih prognoza udvoričkih agencija za istraživanje javnog mnjenja. Posle, kad je pukla bruka, vađenje da „sporo pristižu rezultati iz Vojvodine i Beograda“.
Nekad ugledna i od svih poštovana nevladina organizacija čije su projekcije izbornih rezultata bile „Sveto pismo“ za sve učesnike izbora, za samo sat, sat i po pretvorila se u mrtvaca iz Hičkokove komedije „Nevolje s Harijem“.
Za neupućene, Harijev leš otkriju stanovnici idiličnog gradića i ničim neizazvano osete da su odgovorni za njegovu smrt, pa ga zakopavaju i sakrivaju od ostatka sveta, zatim otkopavaju kad se pojavi neki novi „dokaz“, pa ponovo zakopavaju, pa otkopavaju…
Kao i Cesid 24. aprila — prvo se zakopao, pa pokušao da se vadi, pa se zakopavao i bezuspešno otkopavao…
Cesid se u nedelju uveče pretvorio u najpoznatijeg Hičkokovog mrtvaca, koji svaki čas „ustaje iz groba“ a nije zombi. Crni humor, a nigde Hičkoka da ga ovekoveči.
Nevladina organizacija osnovana posle izborne krađe ’96, jedna od retkih koja je zasluženo poštovanje gradila 20 godina, za samo 20 minuta upropastila je decenijski trud i u poslednjem izbornom ciklusu postala bizarnija od stranaka i koalicija koje su osvojile manje glasova nego što su predale overenih potpisa birača.
Teška su vremena, kriza je, od nečeg mora da se živi i teško da bi iko zamerio Cesidu na sitnom kompromisu zarad opstanka na „tržištu“. Ali bar bi Cesid trebalo da zna kako da „šteluješ“ preliminarne rezultati, a da ne ispadneš glup u društvu. Otprilike, na prvom, „reprezentativnom“ uzorku daš za procenat, procenat i po jači rezultat, a do objave konačnih zaboravi se „promašaj“ u granicama statističke greške.
Tu foru su shvatile i partije i od ’96. godine rezultati i prognoze svih učesnika i posmatrača tokom izbornih noći manje-više su bili isti. Sve dok se Cesid 24. aprila nije izblamirao za sve pare i za sva vremena.
I vratio Srbiju 20 godina unazad. Jer od izbora ’96, a posebno posle 2000. godine, krađa izbora nije bila opcija. Izborne rezultate priznavali su svi. Konačne, zvanične rezultate koji su vrlo malo odstupali od prvih, preliminarnih, Cesidovih prognoza.
A onda je 24. aprila 2016. uveče Cesid „zablistao“ i učinio medveđu uslugu današnjem poslodavcu svog prethodnog programskog direktora. Centar za slobodne izbore i demokratiju (Cesid) je lošim i, malo je reći, amaterskim spinovanjem uspeo da ujedini opoziciju. I skoro da vrati Srbiju u 1996. godinu — kameno doba demokratije.
