Josip Joška Broz, Beograd, penzioner, godina 69 — ponovo će odlučivati o sudbini Srba. Ako konačni rezultati parlamentarnih izbora pokažu da nema previše odstupanja od preliminarnih, Socijalistička partija Srbije će osvojiti 11 odsto glasova, što bi trebalo da je oko 30 poslaničkih mesta u novom sazivu srpskog parlamenta. Bude li tako, pomenuti unuk neuporedivo poznatijeg dede istog imena i prezimena ući će u te skupštinske klupe jer je na 28. mestu na republičkoj listi socijalista.
Koliki je koren iz korena
Parlament je — ma koliko decenijama degradiran i ma koliko je njegova moć isto toliko godina nehatno ili namerno umanjivana — zakonodavno telo i najvažniji organ vlasti u demokratiji. Njemu odgovara vlada, on daje poslednju reč o zakonima, sudijama, članovima regulatornih tela… A Joška Broz će biti jedan od 250 onih čiji će glas biti važan.
Sputnjik je već pisao o umeću lidera socijalista Ivice Dačića da hoda između kišnih kapi, njegovoj muci tokom izborne kampanje koja je unapred bila oivičena nemogućnošću slanja prave poruke biračima jer su im i noge i ruke bile vezane sadašnjom koalicijom i željom da u njoj budu i posle izbora.
U takvoj slagalici činjenja mogućeg pomenuli smo i povratak starim glasačima SPS-a, ali i onim još starijim koji pamte Brozovo vreme „kad se živelo nikad bolje“. A i da se nije živelo toliko dobro kako se prepričava, loše (egzistencijalno i društveno) stanje utiče na čoveka da zaboravi ono (što je bilo) davno loše.
U takvoj situaciji, Josip unuk je svojim učešćem na listi, prisustvom na mitinzima, ali još više kao simbol povratka SPS-a korenu svog korena i mamac za sve koji bi rado „da se Tile vrati“ — svakako pomogao Dačićevoj partiji.
Faktor Joška
A šta će (u parlamentu) uraditi Srbima? Hoće li im, ili je bolje pitanje, može li im pomoći? Ili će pak njegovo prisustvo u skupštinskim klupama biti novo zamajavanje dela masa u Srbiji utopističkom naracijom da će ponovo biti jeftinih kredita, skupih i dugih letovanja, plate koja neće morati da bude rastezana i koja još više neće morati da bude zarađena?
Pre svega bi valjalo da odgovorimo na pitanje — ko je Joška? Šta on osim formalne sličnosti (imenom i prezimenom) i brojem brakova, ima zajedničko sa svojim dedom?
Josip junior je (bio) predsednik Komunističke partije (ili je to još). Međutim, koliko je on stvarno Josip Broz stariji, toliko je i Komunistička partija ona nekadašnja Komunistička partija. Joška je, naime, čovek čije je ime svetski brend, ali on nije brend. Zato je u ranijim kampanjama (a imao ih je podosta) obilato koristio lik svog dede čak i za plakate.
No, sve to je imalo slabe vajde zato što su jedine kopije koje su u Srbiji imale dobru prođu kod ljudi bile farmerice iz Novog Pazara. Sve ostalo „is“ ili „pre“ kopirano ne prolazi onako kako bi „prodavac“ želeo. Pogotovu blede kopije kao što je Joška.
Od čoveka koji je odrastao, i to u kući, jednog od najvećih političara 20. veka očekivana je neuporedivo plodnija karijera. U diplomi mu piše inženjer šumarstva, a politička karijera, odnosno broj partija koje je osnovao, bio u njima predsednik ili potpredsednik, i varijacije na termin „komunistička“ u njima, predstavljaju pravu čudnu šumu. Međutim, vegetacije nije bilo, ulaska u parlament takođe nije bilo, pa je Joška samo vegetirao.
Vegetacija kao implikacija
Hoće li onda i u Skupštini vegetirati? Možda, ali to može da — ma koliko apsurdno bilo — donese rezultat. Čini se da postoji mogućnost da Joška „pod starost“ napravi identitet.
Naime, upravo završeni parlamentarni izbori su — prema svim pokazateljima i pre i tokom kampanje — bili predvorje za predsedničke izbore sledeće godine. A kad smo već navikli na ove česte parlamentarne, ima onih koji bi se čak i kladili da će biti i glasanja za poslanike opet. U takvoj situaciji Ivici Dačiću trebaće što širi zagrljaj glasača, kako u slučaju predsedničkih na kojima će se verovatno kandidovati, tako i u slučaju eventualno ponovo skupštinskih.
Tada će uloga Joške Broza biti važna. Ako ne zbog Joške kao Joške, a ono zbog njegovog imena i prezimena i vrednosti koju kod popriličnog korpusa glasača taj brend i dalje nosi.
A Srbi i Broz? „Ne bojte se braćo, dobro biti neće“, kažu da je onomad jednom prilikom saopštio Nikola Pašić. Možda bi i mogli da se saglasimo da neće biti dobro, ali neće biti ni loše. Sa onog „puta“ smo već skrenuli.
