U najavi žalbe, tužilaštvo je zatražilo od Žalbenog veća da mu najpre odobri žalbu, da preinači presudu i Šešelja proglasi krivim ili da presudu ukine u celosti i naloži ponavljanje suđenja.
Tužilaštvo smatra da je prvostepeno veće nije donelo ispravnu odluku, jer nije dalo dobre razloge za svoje zaključke, nije uvažilo agrumente i dokaze tužilaštva, i zato jer je pogrešno cenilo činjenično stanje utvrđeno tokom suđenja.
Haški tribunal izrekao je 31. marta oslobađajuću presudu lideru Srpske radikalne stranke po svih devet tačaka optužnice, koja ga tereti da je govorom mržnje podsticao i podržavao ratne zločine u Hrvatskoj i Bosni i Hercegovini tokom ratnih sukoba i proterivanje Hrvata iz Vojvodine.
Većina članova veća, uz suprotno mišljenje sudije Flavije Latanci, zaključila je da Šešelj nije kriv ni po jednoj od devet tačaka optužnice.
Latanci je bila suprotnog mišljenja po osam tačaka optužnice, dok je po jednoj tački Šešelj oslobođen jednoglasno.
Tužilaštvo je inače tražilo da se Šešelj osudi na kaznu od 28 godina zatvora.
