Uspeh na izborima: Treba tu još ponešto, osim društvenih mreža

U Skupštini Srbije, Dosta je bilo biće četvrta politička opcija po broju poslanika, isto koliko će imati i Demokratska stranka. Demokrate su cenzus preskočile uglavnom zahvaljujući tome što su održale infrastrukturu stranke koja je za četiri godine opozicionog statusa doživela više cepanja.

Da li je moć društvenih mreža danas zaista tolika da je pokretu bez stranačke infrastrukture pošlo za rukom da sa 16 poslanika u parlamentu bude iza naprednjaka, socijalista i radikala?

​Zdravko Janković, član Skupštine IAB Srbija, dela evropske mreže koja se bavi razvojem tržišta digitalnog i interaktivnog marketinga, koji se već 15 godina bavi medijima, potvrđuje da rezultat Dosta je bilo pokazuje snagu društvenih mreža, ali da one same nisu dovoljne da se napravi takav rezultat.

„Uspeh tog pokreta ne bi bio moguć da njegov lider Saša Radulović nije bio ministar u vladi Aleksandra Vučića kada su za njega bili otvoreni tradicionalni mediji i kada je podigao sopstvenu poznatost. Bez te i takve poznatosti sva dalja kampanja kroz društvene mreže ne bi imala ovoliku učinkovitost“, kaže Janković.

On ne misli da je pokret Dosta je bilo skroz bez infrastrukture jer je trebalo imati svoje ljude na više od osam hiljada biračkih mesta gde se broje glasovi. To, kaže, nije mala stvar.

„Mora da se prizna da tu određena infrastruktura ipak postoji. Možda ne u tradicionalnom stranačkom smislu kao što je imaju SNS i DS na primer, ali definitivno Dosta je bilo ima infrastrukturu i može da funkcioniše kao ostali stranački akteri“, smatra Janković.

On, međutim, napominje da su stranke prepoznale značaj interneta i društvenih mreža.

„Nemam egzaktan podatak, ali svakako se može ustvrditi da je dupliran broj komunikacija na društvenim mrežama na ovim izborima u odnosu na prethodne 2014. godine. Praktično, gro političke rasprave se preselio na društvene mreže“, naveo je Janković.

Ono što su bila sučeljavanja političara u televizijskim emisijama, sada su, kako je rekao, prava sučeljavanja na 140 karaktera.

Janković se osvrnuo i na predizborna istraživanja javnog mnjenja, ukazujući na to da je najbolji prognozer bila jedna od kladionica, a ne nijedna od favorizovanih agencija. Greška te kladionice iznosila je samo 4,5 odsto,

„To govori u prilog tome da je najbolji prognozer bio onaj kome od toga zavisi profit, dok su drugi radili neki vid kampanje kroz prezentovanje određenih rezultata“, ocenio je on.

Profesor na Fakultetu političkih nauka Miroljub Radojković, stručnjak za komunikologiju i masovne medije, smatra takođe da se samo društvenim mrežama ne može pripisati dobar rezultat Radulovićevog pokreta.

„Svi znaju za društvene mreže, svi su ih koristili, pa to nije nikakva posebnost ni ekskluziva jedne stranke, jedino što je za njih to bilo mnogo značajnije“, kaže Radojković.

On ne smatra da je uspeh Dosta je bilo toliko iznenađenje, jer su pokazali da su ozbiljna politička organizacija samim tim što su prikupili dovoljno potpisa da predaju listu za izbore.

„Drugo, bili su prilično nevidljivi u etabliranim medijima, pa im nije ostalo ništa drugo nego da koriste alternativne načine informisanja, odnosno društvene mreže. Treće, kod njih je otišao najveći broj glasova ’ljudi iz protesta‘, onih koji su nezadovoljni, koji nisu imali želju da glasaju ni za jednu od već oprobanih opcija“, objasnio je Radojković.

Osim „ljudi iz protesta“ privukli su, dodao je, i mlade koji su najčešći posetioci društvenih mreža.

Po oceni profesora FPN-a, teško je reći koliko su u kampanji bile korištene društvene mreže.

„To je nemoguće saznati jer tu imate zainteresovane ljude koji hoće da uđu u dijalog, ali imate i botova i trolova, onih koji su instruisani od svojih političkih organizacija da nešto komentarišu na mrežama kao alternaciju, da zbunjuju, hvale, kude… To ne može da se zabeleži kao tiraž, ili gledanost“, rekao je Radojković.

Zato je istraživačima javnog mnjenja lako da mere publicitet koji ide kroz klasične medije. U sajber prostoru to je nemoguće izmeriti, zaključuje Radojković.