Politički analitičar i pisac Tarik Gunersel rekao je za Sputnjik da je trenutna situacija u njegovoj zemlji „alarmantna“ i da bi islamizacija ustava zemlje mogla da dovede do građanskog rata.
„Došli smo do trenutka kada bismo mogli da se nađemo u građanskom ratu između sekularista i islamskih fundamentalista“, rekao je Gunersel.
Prema ovom analitičaru, poslednja statistika prilično obeshrabruje. Pre četiri godine 12 odsto stanovništva podržavalo je ideju uvođenja šerijata, dok je danas taj procenat porastao na 16.
Gunersel naglašava da bi verski ustav mogao da ugrozi osnovne slobode i poveća nasilje u zemlji.
„Ne smemo da zaboravimo da je jedan broj islamista spreman da uzme oružje u ruke i da nema poštovanje prema ljudskim pravima“.
U ponedeljak je predsednik turskog parlamenta Ismail Kahraman rekao da pretežno muslimanska zemlja mora da ima verski ustav. Međutim, šef poslaničke komisije za ustav Mustafa Sentop opovrgao je ovu izjavu rekavši da nije održana nikakva rasprava o ukidanju sekularizma.
„Ne možemo da prihvatimo islamizaciju zemlje. Nastaće građanski rat“, rekao je Gunersel.
On navodi da većina stanovnika pripada umerenim muslimanima i uglavnom sekularnim.
Problem je što oni koji ne žele nasilje ne znaju kako da zaustave ovu agresiju, naglašava Gunersel.
Prvi turski ustav usvojen je 1921. pod uticajem prvog predsednika Republike Turske Mustafe Kemala Ataturka, koji je ukinuo sultanat i usvojio principe sekularizacije i modernizacije.
Ustav je izmenjen 1924. i kasnije 1961, pre nego što je usvojen aktuelni ustav iz 1982.
Među svojim osnovnim principima ustav iz 1982. potvrđuje Tursku kao sekularnu, demokratsku državu i republiku. Četvrti član ustava zabranjuje izmene ovih osnovnih principa.