Ni tri dana od završetka vanrednih parlamentarnih izbora prašina oko izbornih rezultata nikako da se slegne. Koalicije Dveri–DSS i SDS–LDP–LSV u zahtevu naprednjaka za ponovno prebrojavanje glasova vide pokušaj pobedničke stranke da ih „gurne ispod cenzusa“, dok lider radikala Vojislav Šešelj optužuje američku Ambasadu da se umešala u izborni proces, vršeći pritisak na RIK kako bi stranke koje su ostale na ivici cenzusa ušle u parlament.
Profesor statistike Srđan Bogosavljević, međutim, kaže da ne veruje da bi se strane ambasade upuštale u takve vrste pritiska. On je u izjavi za Radio Sputnjik objasnio da mu je nelogično da se strane diplomate uopšte time bave. S druge strane, kaže on, RIK je jedna od institucija koja već jako dugo radi na isti način, sa istim pravilima, i to prilično stabilno i dobro.
„Oni nikada nisu bili brzi — nikada pre četvrtka-petka nisu imali ovoliko rezultata koliko su sada imali već u utorak. Ovo je bilo njihovo do sad najbrže prebrojavanje, a kad imate dve stranke koje se nalaze na ivici cenzusa, a jedna ga prelazi za nekoliko desetina glasova, onda naravno da će ispasti problem ako imate 164 biračka mesta neprebrojana“, objašnjava Bogosavljević.
To, međutim, nije ništa neobično, kaže naš poznati statističar i dodaje da je i ranije, gotovo uvek, i nakon poslednjeg roka za predaju izbornih rezultata ostajao jedan broj biračkih mesta na kojem je bilo grešaka koje su se mogle ispraviti.
„To su greške u smislu sabiranja — nešto se sabere pogrešno, ali se onda ponovo provere zapisnici, i to se ispravi. Takođe je uvek bio i jedan broj biračkih mesta gde se nelogičnosti ne otkriju, kao i jedan broj biračkih mesta gde se ulažu žalbe. Ukoliko se žalbe pokažu kao relevantne, glasanje bi se tu ponavljalo, a tamo gde zbir nije logički mogao je da se ispravi. Ako niko nije uložio žalbu, ta mesta su se isključivala iz brojanja“, kaže Bogosavljević.
On napominje da je uvek tako bilo, i da takav pristup nalažu propisi i pravila RIK-a. Napominje i da ne vidi ništa sporno u onome što RIK radi.
„Lista Dveri–DSS nalazi se apsolutno na samoj granici cenzusa i desetak glasova gore-dole može da ih izbaci ili ubaci u parlament. Ranijih godina to nije bio slučaj, ispravke koje su se pojavljivale u desetinama glasova nisu uticale na broj poslanika. Sada mogu da utiču i to veoma mnogo, zato vlada ovolika nervoza“, objašnjava Bogosavljević.
On dodaje i da Republička izborna komisija obavlja izuzetno kompleksan posao.
„Dvadeset lista je učestvovalo na izborima, gomila ljudi potpisuje te zapisnike i naravno da je moguće da se nekada naprave i neke nelogične greške — na primer, da zbir glasova po listama ne odgovara totalu, da se pogrešno saberu… To se dešava, ali se i popravlja“, napominje Bogosavljević.
On je za Radio Sputnjik objasnio i tehniku izbornog procesa — kaže da se glasovi prebrojavaju na licu mesta, zapisnici se potpisuju, a potom se na dva načina unose kako ne bi došlo do greške. Ako između ta dva unosa postoje razlike, gleda se šta je ispravno a šta ne, i odmah se popravlja.
„Svako brojanje je overeno potpisom svih stranaka — i onih koje su se žalile, i onih koje nisu. Kada nema potpisa, a kada se neko žali, tada RIK proverava da li je žalba opravdana. Ukoliko jeste, takva glasačka mesta se ponavljaju. Dakle, samo ukoliko ima žalbe — ako je nema, onda nema nikakvog razloga da se glasanje ponovi na nekom izbornom mestu“, kaže Srđan Bogosavljević na kraju razgovora za Radio Sputnjik.
Podsetimo, Republička izborna komisija je u sredu uveče, nakon isteka roka za prigovore, donela odluku da se zbog nepravilnosti izbori ponove na ukupno 15 biračkih mesta u Srbiji.
