Nakon ubedljive pobede Srpske napredne stranke na parlamentarnim, pokrajinskim i lokalnim izborima u Srbiji, premijer Aleksandar Vučić izjavio je da će prioriteti buduće Vlade biti ekonomski napredak države, evropske integracije i regionalna saradnja.
Politikolog Cvijetin Milivojević za Sputnjik kaže da kurs nove Vlade i njeni prvi zadaci zavise, pre svega, od toga ko će se naći u Vladi. Glavno pitanje je, kaže naš sagovornik, da li će Vučić ponovo angažovati SPS i Jedinstvenu Srbiju kao svoje dosadašnje koalicione partnere, ili će to biti neko drugi iz kruga opozicionih stranaka koje su prešle izborni cenzus.
U tom kontekstu, ako bismo gledali samo izborni program koalicije Aleksandra Vučića „Srbija pobeđuje“ i pojedinačnih stranaka koje čine tu koaliciju, zapravo ništa ne bismo saznali, jer su na istoj listi stranke i levice i desnice, evrofanatici i rusofili, anti-NATO i pro-NATO snage, napominje Milivojević.
„Prosečan birač mogao je samo da percipira kome je Vučić skloniji — da li onima koji su za ulazak u NATO ili onima koji su protiv, da li onima koji su za priznanje Kosova, ako je to uslov za ulazak u EU, ili onima sa iste liste koji smatraju da se nezavisnost Kosova nikada ne sme priznati. Mi ćemo već na osnovu toga koga će Vučić uzeti u širu koaliciju, ako ikoga uzme, saznati u kom će pravcu ići spoljna i unutrašnja politika ove države“, objašnjava Milivojević.
On podseća da je jedan od zadataka koje je Vladi i premijeru Vučiću postavila Evropska unija, tokom otvaranja pojedinih poglavlja, bio i promena Ustava Srbije u naredne dve godine. To je još jedan od problema koji stoji pred novom Vladom.
„Hoće li se i može li se Ustav promeniti? Mislim da je to neizvodljivo. Čak i da Vučić sakupi dve trećine glasova u parlamentu da bi išao na referendum o promeni Ustava, to je opet skupljanje baba i žaba, jer deo stranaka koje bi podržale promenu Ustava, jer na primer smatraju da ima previše poslanika u Skupštini, ne deli mišljenje da Ustav treba menjati u preambuli koja pominje Kosovo kao sastavni deo Srbije“, napominje Milivojević.
Da pred novom vladom nisu nimalo laki zadaci potvrđuje i činjenica da Srbija mora da uskladi spoljnu politiku sa politikom Evropske unije, ukoliko želi da nastavi putem evrointegracija.
„Činjenica je da je tri četvrtine biračkog tela u Srbiji protiv ulaska u NATO i protiv uvođenja sankcija Rusiji. Dakle, ne možete raditi nešto protiv onoga što su građani rekli i što očekuju od vas. A da ne pričamo o tome šta bi bilo kada bi Srbija za četiri-pet godina bila u poziciji da je pred vratima EU, i kada ona od nas zatraži poslednju ulaznicu za evropsku porodicu — međunarodno priznanje Kosova, na ovaj ili onaj način“, ističe Milivojević.
Prema njegovim rečima, u formiranju nove Vlade i ispunjavanju njenih zadataka Vučiću ne ide naruku ni činjenica da je izborni cenzus prešao veći broj stranaka nego što su naprednjaci očekivali, pa će manji deo kolača ostati za funkcionere SNS-a koji su u ovim izborima videli svoju dugoočekivanu priliku. Dodatno nezadovoljstvo unutar same stranke podgrejaće i najave premijera da će u novom sazivu Vlade biti puno eksperata, dakle ne članova njegove stranke, zaključuje Milivojević za Sputnjik.
