Zašto i administracija Džordža Buša i administracija aktuelnog predsednika Baraka Obame odbijaju da obelodane ovaj deo izveštaja, uprkos pritisku tamošnje javnosti? Šta je to što javnost ne sme da sazna?
Zašto je, usred obnovljene priče o 11. septembru, Saudijska Arabija pripretila svom najbližem savezniku, Sjedinjenim Državama, da će prodati američke vrednosne papire u iznosu od skoro 800 milijardi dolara? Najzad, kakve bi posledice po bezbednosnu i geopolitičku arhitekturu Bliskog istoka moglo da izazove ovo trvenje između Rijada i Vašingtona?
Ovo su bile teme „Sputnjik intervjua“ čiji su gosti u petak bili Jovan Kovačić, nekadašnji dopisnik „Rojtersa“, predsednik „Ist—vest bridža“ i član srpske grupe u Trilateralnoj komisiji, i Slobodan Janković, naučni saradnik u Institutu za međunarodnu politiku i privredu.
„Ono što je do sada procurilo o sadržini tih 28 stranica“, navodi Kovačić, „odgovornost za 11. septembar u velikoj meri stavlja na prag saudijskog dvora. To je poprilično loša vest (za njih), ali nije iznenađujuća“.
Zašto vest nije iznenađujuća? Kovačić podseća na priznanje šefa saudijske tajne službe koji je rekao da je na svaki dolar koji je CIA uložila u borbu protiv talibana u Avganistanu, Saudijska Arabija uložila dva, „od kojih je jedan otišao pakistanskoj obaveštajnoj službi a drugi samim talibanima“.
„Tako da nije iznenađenje što su delovi saudijskog dvora itekako podržavali terorizam“.
I bez ovih 28 tajnih stranica kongresnog izveštaja, saudijske veze s međunarodnim islamističkim terorizmom dobro su poznate. Ipak, odakle potiče ta veza?
Slobodan Janković: „Al Kaida nastaje u vreme sovjetskog rata u Avganistanu, u koji tada odlaze brojni dobrovoljci iz muslimanskih zemalja… Mnoge od tih zemalja su i same imale problema sa radikalnim islamizmom, pa tako i Saudijska Arabija. I počeli su da pribegavaju svojevrsnom izvozu najradikalnijih islamista, kako ne bi pravili probleme kod kuće“.
Kovačić dodaje: „Saudijski dvor zavisi od njihovih verskih, vahabijskih vođa. Oni tolerišu saudijski dvor i njegovo ponašanje koje je suprotno islamskih normama, čime stiču ozbiljan ucenjivački potencijal i moć unutar Saudijske Arabije, a oni su zapravo izvor čitavog zla o kome govorimo“.
Tek, smatra Kovačić, pritisak javnosti u Americi je ogroman, i, bez obzira na moguće posledice po odnose Vašingtona i Rijada, moraće da obelodane sadržaj tih 28 stranica. „I inače je u tamošnjoj javnosti ogromno ogorčenje prema Vašingtonu, što se i vidi i po dosadašnjem toku predsedničke trke. Jednostavno, posle 2008. godine i pada ’Leman bradersa‘, američki san je počeo da postaje noćna mora, i preovladava uverenje da vašingtonske elite ne rade u interesu Amerike i običnih građana“.
Slobodan Janković ukazuje da je odnos dva tradicionalna saveznika, SAD i Saudijske Arabije, već nekoliko godina napet, pored ostalog, i zbog ukidanja međunarodnih sankcija Iranu, glavnom regionalnom suparniku Saudijske Arabije, što je u Rijadu izazvalo veliko nezadovoljstvo.
S tim vezi, kaže, „dolazi do jednog čudnog obrta u kome se Saudijska Arabija na izvestan način povezuje s Izraelom, pokušavajući preko njega da izvrši pritisak na Vašington. Otuda bi ovo što se sada dešava moglo da se protumači i kao američki kontraudar, pokušaj da se Saudijska Arabija natera da se umiri“.
I samo približavanje SAD Iranu takođe predstavlja snažnu poruku Saudijcima, napominje Kovačić.
Imajući u vidu da su u vreme Obamine administracije SAD Saudijskoj Arabiji prodale oružje u vrednosti od nekoliko desetina milijardi dolara, više nego bilo kada ranije u istoriji, da li će vašingtonski vojno-industrijski lobi dozvoliti zahlađenje odnosa SAD i Saudijske Arabije?
Jovan Kovačić: „To definitivno jeste veliki problem, budući da su na ovoj osnovi tokom poslednjih godina i održavani odnosi na liniji Rijad—Vašington. Saudijci se proteklih godina naoružavaju kao nikad do sada, premda sa skromnim učinkom, što se pre svega vidi u Jemenu, gde sa najsavremenijim naoružanjem ne uspevaju da poraze tamošnje pobunjenike. Ali biznis o kome govorimo je svejedno ogroman, tako da će to sigurno biti otežavajuća okolnost za raskid odnosa“.
Ipak, smatra sagovornik Sputnjika, „Amerika gubi interes za Bliski istok, zato što više ne zavisi od tamošnje nafte u meri u kojoj je zavisila ranije… I Bliski istok sigurno za nekoliko godina neće izgledati kao što izgleda danas. Stara savezništva se menjaju, a ulazak Rusije, kao i ukidanje sankcija Iranu, svakako su uticali na promenu dinamike odnosa u tom regionu. Vrlo interesantna su vremena pred nama“.
Slobodan Janković iznosi prognozu koja je nešto neveselija: „Bliski istok ostaje bitan, nafta i dalje ostaje jako važan faktor u svetskoj politici. Intervencijom u Siriji Rusija se vratila u ulogu velike sile, ali, plašim se da će sukobi u ovom regionu biti nastavljeni i u budućnosti“.
