Kontinentalna hokejaška liga (KHL) je osnovana pre osam godina, kada su se udružila 24 tima iz Rusije i susednih država, zamenivši dotadašnju rusku Superligu. Iako je u Superligi igran dobar hokej, ipak se mora reći da zarade nisu bile unosne, zbog čega su bolji igrači bili „lak plen“ za američku Nacionalnu hokejašku ligu, kojoj je sedište u Njujorku.
Propagandna mašina?
Neki tvrde da je KHL izmislio Putin lično. Navodno, predsedniku je nedostajalo energično i tradicionalno napeto hokejaško rivalstvo između Istoka i Zapada, a koje potiče još iz sovjetskog doba. Tada je hokej na olimpijadama i svetskim prvenstvima bio još jedan vid borbe supersila, a publici širom sveta pružao je sjajnu zabavu.
Bivši predsednik KHL-a Aleksandar Medvedev je svojevremeno izjavio da je liga „Putinovo dete“, s obzirom na to da njegova nije bila samo ideja, već je i obezbedio i finansijsku podršku. Putin se otvoreno zalaže za širenje lige izvan Rusije i smatra da bi ona trebalo da postane panevropska liga.
„Iako širenje lige nalazi na otpor, Moskva bi mogla pretvoriti KHL u instrument ’meke moći‘, koji stvara veću naklonost prema Rusiji nego što su to ikad mogli propagandni kanali poput RT-a“, izjavio je Čarli Salonijus Pasternak, spoljnopolitički analitičar u Finskom institutu za međunarodne poslove.
Aleksandar Kuzmak, predstavnik za medije ruskog nacionalnog hokejaškog tima, za Sputnjik kaže da kao što učešće Rusije na evropskim takmičenjima u fudbalu podiže popularnost ruskih klubova u inostranstvu, tako i KHL služi istom cilju — popularizaciji ruskog hokeja u Evropi.
„Druga je stvar što ruski hokej u Evropi uživa bespogovorno poštovanje i njegov je renome nadaleko poznat. Ovde se više radi o marketingu, odnosno o prodaji brendova. Kada se u Evropi pojavi CSK ili Dinamo svi znaju za njih, ali ne znaju za na primer Metalurg iz grada Magnitogorsk ili Ak Bars iz Kazanja. Zato se ovde radi najpre o podizanju marketinške privlačnosti ruskih klubova kroz KHL“, dodaje on.
Strahovi ili zavist komšija i rivala
KHL je „instrument propagande“ kaže Tomas Heikila, finski hokejaški novinar, dodajući da će „vlasništvo“ Rusije nad važnim sportskim institucijama na kraju dovesti do većeg političkog uticaja.
Alpo Rusi, koji je bio spoljnopolitički savetnik bivšeg predsednika Martija Ahtisarija, smatra da „Finci vole hokej na ledu i da bi mnogi želeli da promovišu saradnju sa Rusijom, ali ne na štetu jedinstva EU ili nacionalne bezbednosti, ali, nakon Krima, nažalost, ništa više nije lako“.
„Delatnost KHL ne nosi društveno-politički karakter. Uzimajući u obzir međunarodni status lige i prijateljski karakter sporta, konkretno hokeja, funkcionisanje KHL i njenih klubova može samo pozitivno da utiče na razvoj i jačanje kontakata među ljudima koji učestvuju u radu kontinentalne lige“, navode iz službe medije KHL-a za Radio Sputnjik.
Reči pomenutog finskog novinara i političara u vezi su sa činjenicom da je čuveni finski tim Jokerit prešao iz domaće lige u KHL i time, kako misli Alpo Rusi, oslabio nacionalnu ligu. Osim toga, širom Baltika postoji zabrinutost da će timovi koje Rusija podržava biti iskorišćeni da promovisanje političkih interesa Moskve, a kao argument koriste činjenicu da KHL i dalje aktivno regrutuje nove timove iz zapadne Evrope.
Ipak, Aleksandar Kuzmak smatra da se ovde ne radi o geopolitičkim strahovima, već o nečem sasvim drugom.
„Rekao bih da postoji određena doza zavisti. Kada je Jokerit prestao da igra za lokalnu finsku ligu i postao deo KHL-a, to je izazvalo burne reakcije, jer se radi o jednom od najpopularnijih klubova u Finskoj. To što ovaj klub sada provodi više vremena u Rusiji, izaziva tu određenu ljubomoru. Ali time što ovaj klub sada ima prilike da meri snage sa najboljim evropskim klubovima, na neki način zapravo niveliše ovu situaciju. Zato možemo reći da ovde ipak ima više pluseva nego minusa“, kaže Kuzmak.
KHL kao finansijska mašina
Ligu kao celinu sponzorišu neke od najvećih kompanija u Rusiji, uključujući energetskog džina „Gasprom“. Među ostalim sponzorima je kompanija za istraživanje nafte i gasa „Erijel“ i snabdevač gasa „Severneftegasprom“, u vlasništvu „Gasproma“, kao i nemački „Vintershal“ i „EON“. To što velike kompanije podržavaju KHL, trn je u oku mnogima. Služba za medije KHL pak ne vidi ništa sporno u tome što ligu podržavaju uspešne i jake kompanije, naprotiv.
„KHL je, komercijalno gledano, privlačan i uspešan projekat. Iako u radu lige kao partneri učestvuju uspešne međunarodne kompanije, KHL je samodovoljna i poptuno autonomna, a cilj nam je razvoj i popularizacija hokeja na teritoriji Rusije i drugih zemalja Evroazije“, navodi se u izjavi za Radio Sputnjik.
Kontinentalna liga inače redovno angažuje vrhunske strane igrače iz vodećih hokejaških nacija, uključujući Kanadu, Švedsku, Finsku, Češku Republiku i SAD. Nije čudno da inostrani hokejaši rado igraju u okviru KHL-a s obzirom da prosečna zarada iznosi 300.000 do 500.000 dolara, a bonusi čak 75 odsto plate za dobar učinak.
„Materijalna strana medalje“ je na primer ponovo namamila neke od najvećih ruskih zvezda, uključujući levo krilo Ilju Kovalčuka, da 2013. iz NHL pređe u redove KHL-a. U nekim slučajevima, celi timovi su prešli iz svoje lige u KHL, uključujući Slovan iz Bratislave 2012. i Medveščak Zagreb godinu kasnije.
Na navode da se ovde stalno radi o „otimanju“ igrača i redovnom rivalstvu, medijska služba KHL kaže da oni nemaju nameru, niti im je zadatak da konkurišu Nacionalnoj hokejaškoj ligi.
„Saradnja između dve lige postoji i realizuje se na osnovu odredbi ’Memoranduma o razumevanju‘, koji sadrži opšte principe poštovanja ugovora, obavezuje strane da se pridržavaju pravila koja imaju za cilj izbegavanje spornih situacija pri prelazu igrača iz jedne lige u drugu i predviđa razmenu informacija o ugovornim statusima hokejaša“, navode iz informativne službe.
Iskustva iz prve ruke
Amerikanac Tim Sestito, profesionalni hokejaš, voli Rigu, koja je njegov novi dom. Čak je i porodicu doveo u Letoniju. Iako njegov tim, Dinamo Riga, član KHL-a, nije uspeo da se domogne plej-ofa ove sezone, Sestito je dobio debelu nadoknadu za usluge, a zlonamerni kažu „zahvaljujući Kremlju“.
Sam Sestito pun je hvale i kaže da se u KHL igra odličan hokej.
„To je potpuno druga vrsta hokeja, nije samo da bace pak i jure ga kao mi u Severnoj Americi. Ovde ima mnogo više prostora i vremena za rad“, dodaje on.
Aleskandar Kuzmak zaključuje da je zapravo odlično to što Kremlj „optužuju“ da želi da oteža jednostrano prikazivanje Rusije.
„U konkretnom slučaju, smatram da bi KHL trebalo i više da utiče na svetski hokej. U ovom smislu sam verovatno konzervativan jer smatram da bi KHL, kao najbogatija evropska liga, trebalo da diktira svoja pravila evropskom hokeju. Mi bismo trebali da stvaramo svoj šampionat i svoja pravila polazeći od naših potreba, a ne po pravilima koje postavlja NHL. Drugim rečima, oni bi trebalo da se prilagođavaju nama, a ne mi njima. U tom smislu da KHL se može smatrati instrumentom ’meke sile‘. I dobro je dok je tako“, zaključuje Kuzmak.
Recimo i to da će 80. po redu takmičenje za titulu svetskog prvaka u hokeju na ledu organizovano pod okriljem Svetske hokejaške federacije, biti održano od 6. do 22. maja 2016. u Rusiji. Utakmice će se igrati u Sportskom centru „Jubilejni“ u Sankt Peterburgu, dvorani kapaciteta 7.000 sedećih mesta, kao i u VTB ledenoj dvorani u Moskvi, kapaciteta do 12.100 mesta.
To je 7. put da je Rusija domaćin svetskih prvenstava u hokeju na ledu. Na takmičenje se nakon šest godina vraća reprezentacija Mađarske, kao i reprezentacija Kazahstana nakon jednogodišnje pauze. Titulu svetskog prvaka osvojenu godinu dana ranije u Češkoj braniće reprezentacija Kanade.
