— Na ovim izborima se odlučuje o suverenitetu, da li će Srbija biti samostalna i slobodna ili protektorat NATO-a i kolonija Evropske unije. Odlučuje se o tome da li će Srbija definisati svoju spoljnu politiku ili nastaviti pogubno kretanje ka EU, zbog kog je izgubila atribute državnosti, pristajala na ucene, a mi se pribojavamo da će ih biti još. Odlučujemo o tome da li će se Srbija okrenuti svojim interesima ili će politiku uređivati po volji Brisela i Vašingtona.
Srbija ide ka Evropskoj uniji, ali je okrenuta i ka Rusiji, da li može da se odrekne jedne od te dve strane, da li je to realno?
— Jedino mi otvoreno građanima Srbije kažemo da je neutralnost neodrživa u budućnosti. U ovom trenutku mi poštujemo rezoluciju o neutralnosti koju je Skupština usvojila, ali moramo biti svesni promena geopolitičkih prilika, činjenice da se Rusija vratila na velika vrata, da je nezaobilazan faktor koji utiče na svetske prilike, ali i činjenice da NATO želi da Srbiju prisilno uvuče u svoje redove. Ne tako što će postati članica, već tako što će ući u Srbiju. To je već učinjeno zakonom o saradnji sa NATO-om, omogućeno je njihovim trupama da slobodno krstare srpskom teritorijom. Mi smo i tada tražili referendum, smatrali smo da građani treba da odluče o tome, posebno zbog činjenice da je više od 60 odsto njih za jačanje saradnje sa Rusijom.
Da li ulazak u NATO, odnosno put u Evropsku uniju, znači i odricanje od Kosova i Metohije?
— Poglavlje 35 je to potvrdilo. U njemu stoji da Srbija normalizuje odnose sa takozvanom državom Kosovo. Podsećam da i u Briselskom sporazumu, potpisanom pod pritiskom EU, stoji da nećemo sputavati takozvanu državu Kosovo na putu ka članstvu, niti će ona sputavati nas. Da bi neka zemlja postala član EU, mora da ima stolicu u UN, mi tu prepoznajemo nameru Unije da Kosovo pretvori u zaokruženu državu i da od Srbije zatraži da je prizna.
Ako budete u prilici da učestvujete u formiranju vlade, šta će biti njeni glavni zadaci?
— Glavni zadatak je formiranje vlade nacionalnog spasa. Nju ne treba da čine samo partijski ljudi, već stručnjaci, ljudi koji su lojalni ovoj državi, sa čistim biografijama. Imali smo samoproglašene eksperte sa stranih univerziteta, koji su građanima predstavljani kao mesije, a posle njih je Srbija opljačkana i opustošena. Prvi kriterijum za učešće u vladi mora biti lojalnost državi, da ministri nisu članovi nekih trilateralnih komisija ili međunarodnih organizacija koje su osvedočeni neprijatelji srpskog naroda, već da su posvećeni i predani građanima i interesima Srbije. Prvi zadatak vlade mora biti definisanje spoljne politike. Srbija je danas pod okupacijom, kako vojnom tako i ekonomskom.
Tvrdite da je na snazi pogrešan privredni koncept, kako izgleda vaš program i da li imate poseban program vezan za razvoj poljoprivrede?
— Neoliberalni koncept u Srbiji za sobom ostavlja nezaštićeno tržište, veliki broj nezaposlenih, pljačkaške privatizacije, rasprodaju prirodnih i privrednih dobara, doveo je do gašenja sela. Neophodno je vratiti carine na uvoz robe iz EU, jer se pokazalo da srpski seljak u borbi sa robom iz uvoza ne može da opstane. Prva mera vlade mora biti formiranje državnog fonda za subvencionisanje i sufinansiranje sela, osnivanje razvojne banke koja će davati povoljne kredite poljoprivrednicima.
Česte su Vaše kritike na račun države da se nedovoljno bavi Srbima u regionu, u Crnoj Gori i Hrvatskoj, nismo čuli Vaše mišljenje o regionalnom pomirenju, da li uopšte smatrate da postoji zajednički interes koji bi do njega mogao da dovede, s obzirom na položaj našeg naroda na kome insistirate?
— Za pomirenje je neophodna obostrana volja. Koliko god Srbija ulagala napore da se održi mir, nije nailazila na istu želju sa druge strane. Hrvatska pojačava tenzije, pored toga što se izjasnila da neće dozvoliti da Srbija uđe u EU, na čemu smo im zahvalni, najveći problem su prava Srba u Hrvatskoj. Jedinstveni smo po tome što stalno pominjemo Republiku Srpsku Krajinu, mnogi su o njoj govorili i skupljali političke poene, a zaboravljaju ljude koji tamo žive, njihovi problemi su svima poznati. Država mora da pred međunarodnom zajednicom otvori ta pitanja, da se posebno ukaže da Hrvatska kao članica EU zabranjuje čak i upotrebu srpskog pisma. Često zaboravljamo i Srbe u Crnoj Gori, njihova prava su podjednako ugrožena, položaj im je isti kao Srbima na Kosovu.
Ako pređete cenzus i budete u prilici da birate, s kim biste u vladu?
— Nadamo se dobrom rezultatu, vidimo da su ljudi dugo očekivali državotvornu, nacionalnu opciju koja će zastupati ideje o kojima sam govorila, bićemo iznenađenje, ostvarićemo rezultat koji će srpskom narodu doneti malu pobedu, da se konačno čuje srpski glas u Narodnoj skupštini, da joj vratimo smisao, da povratimo poverenje građana u tu instituciju. Tamo imamo jednoumlje, mnogi zakoni štetni po narod i državu su prošli, a poslanici ih nisu ni pročitali, podizali su ruke po partijskoj direktivi. Mi ćemo biti glas naroda.
