Naš je program najpoznatiji i u javnost ga plasiramo već godinu i po dana, kada nam je i počela kampanja. Neprekidno smo na terenu, stranku obnavljamo, reorganizujemo i kadrovski jačamo. U parlamentu ćemo biti oštra opozicija i kritikovaćemo sve projekte izvršne vlasti, sve predloge zakona, oštro i radikalno. Biti radikalan, znači stvari „zahvatiti“ u korenu, kaže u predizbornom razgovoru za Sputnjik lider Srpske radikalne stranke Vojislav Šešelj.
Koja je ključna tema ovih izbora, o čemu se zapravo odlučuje?
— Ključna tema ovih izbora je strateška orijentacija Srbije. Na ovim se izborima sudaraju stranke koje su za Evropsku uniju i stranke koje su protiv ulaska u EU. Režim sedi na dve stolice i očigledno je da ne može još dugo tako. Aleksandar Vučić će morati da se opredeli. Do sada daje samo znakove da se opredeljuje prema Zapadu. Naš interes je da se integrišemo sa Rusijom. On se sve više zanemaruje. Na ovim izborima se daje i ocena sadašnjeg stanja u Srbiji, mislim da će Vučić dosta da izgubi, ali da će i dalje biti pojedinačno najjači. U isto vreme pročistiće se stanje među malim strankama. Realno, pored naprednjaka i radikala mislim da šanse za ulazak u Narodnu skupštinu imaju još DS i SPS i stranke nacionalnih manjina.
Šta bi trebalo da budu ciljevi nove vlade? Ukoliko se desi da vi budete formirali novu vladu ko su vam potencijalni partneri?
— Teško je očekivati da ćemo mi biti u mogućnosti da formiramo vladu, mi smo realni. Računamo da ćemo prebaciti 20 odsto, da li će se to ostvariti videćemo. Spremni smo na saradnju sa Vučićem pod uslovom da se odrekne EU i preorijentiše na integraciju sa Rusijom. Kada bismo mi bili najjača stranka ja bih odmah ponudio Vučiću koaliciju da on bude prvi potpredsednik vlade, ministar spoljnih poslova.
Šta je okosnica Vašeg ekonomskog programa? Imate li projekte koji mogu da poprave stanje, recimo, u poljoprivredi?
— Što se tiče našeg ekonomskog programa, on je sadržan u nekoliko osnovnih tačaka. Prva je oslonac na sopstvene snage, dakle, postoje prirodni resursi Srbije i postoje ljudski resursi u srpskom narodu koji nam to omogućavaju. Međutim, da bi se to postiglo treba zaštiti srpsko tržište. Ono je potpuno otvoreno za robu iz EU bescarinskim uvozom. Nama je ugušena sva proizvodnja, pogotovu poljoprivredna. Kod nas sada dominira hrana iz EU. Otvaraju se robne kuće koje ništa iz Srbije neće prodavati. Dakle, moramo da zaštitimo sopstveno tržište, vratimo carine na robu iz EU — kako oni nama obračunavaju, tako i mi njima. To bi olakšalo oporavak poljoprivrede, a postepeno i drugih grana.
Mi želimo da uspostavimo red u nacionalnoj ekonomiji tako što ćemo srediti državne finansije. Kod nas, iako smo neprekidno u budžetskom deficitu, finansiraju se nepotrebne stvari. Recimo, rad nevladinih organizacija, 20 državnih agencija koje rade poslove koje treba da rade ministarstva. Postoji čitav niz nivoa na kojima se može uštedeti. Zabrana da državni organi kupuju nova auta, starih ima napretek. Preuzeti javna preduzeća pod punu kontrolu — kod nas se ta preduzeća ponašaju kao Deda Mraz. Oni odlučuju hoće li sponzorisati neke klubove, takmičenja… Unutrašnjih resursa ima i naša je osnovna parola: „Kupujmo srpsko, kupujmo srpsku robu da novac ostaje u Srbiji, a stranu robu samo ako nema srpske“. Posebno treba ograničiti uvoz hrane, samo neka južna voća, jer sve ostalo možemo sami da proizvodimo. Treća tačka je oslanjanje na Rusiju, mi želimo punu integraciju sa njima, od ekonomske do vojne. Želimo status kakav ima Belorusija. To bi nam u ekonomskoj sferi pružilo celokupno rusko tržište koje može da proguta sve što se proizvede u Srbiji. Naša roba ne zaostaje za robom iz EU i ako nešto nema može se lako usavršiti.
Da li je moguće postići mir u regionu i da li postoji zajednički interes koji bi mogao da dovede do toga?
— Ne. To traje stotinama godina i ne može se rešiti preko noći. Prvo, nema regionalne stabilnosti ako Hrvatska priprema otimanje leve obale Dunava u Bačkoj pozivajući se na stare austrijske katastarske knjige iz kojih se vidi da je 10. 000 hektara u sastavu katastarskih opština iz Slavonije, a kad je Austrija regulisala u 19. veku tok Dunava te teritorije su ostale na strani Bačke. Žele da nam otmu Šarengradsku adu. Mi sa Hrvatima ne možemo da se pomirimo dok traje okupacija Republike Srpske Krajine. To je iluzorno. Ovi dogovori, međusobne posete, sve je to iluzorno i trulo. Što se tiče BiH, zapadne sile ne odustaju od utapanja Republike Srpske u unitarnu Bosnu. To žele i Muslimani i Hrvati. Znači, ne postoji podloga da se postigne trajno pomirenje.
Srbija ide ka Zapadu, ali je okrenuta i ka Rusiji, da li može da se odrekne jedne od te dve strane?
— Mi nemamo sada novca da finansiramo našu odbranu, Amerikanci do zuba naoružavaju Hrvate, isporučuju lansirne rampe za rakete zemlja–zemlja i borbene helikoptere i mi zato želimo vojni savez sa Rusijom. I taj vojni savez nama garantuje bezbednost, a sa druge strane štedi nam ogromna sredstva koja treba izdvajati za odbranu. Manje ćemo izdvajati za odbranu ako smo u sklopu vojnog saveza, nego van njega.
Da li put ka EU za nas znači odricanje od Kosova i ulazak u NATO?
— Ova dva paketa Briselskog sporazuma znače ogromno popuštanje Albancima na putu priznanja nezavisnosti iz Beograda. A zapadne sile kažu: „Uopšte ne morate da priznate Kosovo, samo se saglasite da bude primljeno u Ujedinjene nacije i sve je završeno“. Šta će nekome naše priznanje? Mi bismo prekinuli pregovore i postavili dva uslova. Prvi, da se pregovori nastave tek kada se u potpunosti ispoštuje Rezolucija 1244 SB, a to je da se do 1.000 srpskih vojnika i policija vrati na Kosovo, kako je predviđeno. Mi ćemo to tražiti i onda možemo dalje. Drugo, pošto Albanci u svim pregovaračkim procesima imaju silne zaštitnike Amerikance i EU u budućim pregovaračkim procesima i mi bi smo tražili da imamo veliku silu zaštitnika. Da se Rusija uključi u pregovarački proces na ravnopravnoj osnovi sa zapadnim silama. Ako ostane naprednjačka vlast oni će sasvim sigurno postepeno popuštati i na kraju dovesti sve u situaciju da je sasvim logičan ulazak u NATO. Mi planiramo da to zaustavimo. a to ne možemo na ovim izborim. ali imaćemo nove, za godinu ili dve. Nemaju oni recept da izađu iz ekonomske krize. To nije u stanju ni DS koji je tome kumovao. Jedino stranka koja je za zavođenje reda u državi može da otpočne sa izvođenjem iz krize, a to je SRS.
Da li to znači da ste protiv vojne neutralnosti Srbije?
— Da. Protiv sam vojne neutralnosti, jer to je jedna iluzija. To je nemoguće sprovesti. Neutralnost neke države se uspostavlja kompromisom velikih sila. Tako je uspostavljena neutralnost Finske, Austrije, Švajcarske, a ne našom voljom: „E, mi smo neutralni i sad nas kao takve svi morate priznati“. To govore ljudi koji nemaju pojma o međunarodnom javnom pravu.
Zašto u Srbiji jača desničarski pokret? Da li ima levice u Srbiji?
— Nema u Srbiji desnice. Podela na desnicu i levicu je odavno prevaziđena. To je podela iz 19. i prve polovine 20. veka i tada je bila adekvatna. Sad nije. U socijalnoj politici mi radikali zastupamo levičarske ideje, mi smo za socijalnu pravdu, ali u nacionalnom pogledu smo čvrsti nacionalisti. Zbog našeg nacionalizma, oni kažu da smo desničari. Postoje mnoge stranke koje se tako deklarišu, ali vi sada možete da sagledavate stvari, i vidite da su i tu umešani američki prsti. Ako već ne mogu da spreče stvaranje proruskih stranaka i njihovu delatnost, Amerikanci pokušavaju da se što više umešaju. Oni pod kontrolom drže ogromnu brojnost takvih stranka, i to naravno parama, i to sada izlazi na videlo. Pa nema ni levice na isti način kao što nema ni desnice. Šta je to levica? Da li ćemo zvati levicom one koji su izvršili najveće pljačke ili da levicom nazivamo ljude bez morala? Besmislena je ta podela, nema više levice ni desnice. Postoje nacionalisti, patriote i rusofili. I postoje evrounijati.
