Koliko su američko-saudijski odnosi postali zategnuti govori i činjenica da je saudijski ministar spoljnih poslova Adel el Džubeir zapretio da će njegova zemlja prodati 750 milijardi dolara vredne američke državne obveznice i druge vrednosne papire ukoliko SAD označe Saudijsku Arabiju kao odgovornu za terorističke napade na Njujork i Vašington 11. septembra 2001.
Tenzije je izazvalo Obamino zalaganje da se objavi poslednjih 28 strana izveštaja o napadu, koje su označene kao državna tajna, i koje, navodno, kriju dokaze o finansijskoj povezanosti bogatih saudijskih državljana sa teroristima, kao i inicijativa u Senatu, gornjem domu američkog zakonodavnog tela, o izmenama zakona kojima bi se omogućilo izvođenje članova saudijske kraljevske porodice pred sud zbog pomaganja terorizma. To dosad nije bilo moguće zato što američki zakon iz 1976. omogućava imunitet stranim državljanima.
Novinar „Politike“ Boško Jakšić ovaj saudijski potez naziva „zatezanjem konopca“.
„Saudijci nisu spremni da snose nikakvu odgovornost za optužbe za učešće u 11. septembru, kao što sve vreme poriču bilo kakvu umešanost, direktnu ili indirektnu, u podržavanje radikalnih islamskih pokreta, a činjenica je, kao što znamo, da se od Al Kaide pa do ideologije DAEŠ-a sve one naslanjaju na radikalno tumačenje islama koje je zvanična verzija islamske vere upravo u Saudijskoj Arabiji“, objašnjava on.
Posledice prodaje američkih vrednosnih papira u saudijskom posedu nesumnjivo bi izazvale tektonski poremećaj u ekonomiji SAD, dodaje Jakšić, ali i Saudijske Arabije, jer postavlja se pitanje gde bi Saudijci mogli da plasiraju toliki naftni kapital.
Prema Jakšićevom mišljenju, radi se o taktičkom potezu pustinjske kraljevine kako bi se izbeglo objavljivanje izveštaja američke istrage, što će se najverovatnije i dogoditi.
Prema rečima politikologa Alekseja Zudina, člana ekspertskog saveta moskovskog Instituta socijalno- ekonomskih i političkih studija, američki predsednik našao se između dve vatre — Senata koji insistira na objavljivanju dokumenata i Rijada koji preti da će rasprodati američke vrednosne hartije koje ima u posedu.
„Obama može izabrati potpuno neočekivanu liniju. On kao odlazeći predsednik može doneti ključnu i važnu odluku, jer više neće odgovarati za nju i njeno sprovođenje. Istovremeno, Obama se može poneti i kao jak političar, i svojim delovanjem može opovrgnuti optužbe da ne pokazuje dovoljno političke volje. A sa druge strane, on može i izgladiti konflikt kako bi ukočio donošenje zakona, polazeći od pretpostavke da posledice mogu biti previše ozbiljne i da to može naneti ozbiljne probleme SAD“, kaže Zudin.
S obzirom na to da Saudijci nisu zainteresovani da ulaze u otvoreni konflikt sa SAD, Zudin ne isključuje mogućnost da se vode pregovori, daleko od očiju javnosti i manje dramatični od onoga što se pojavljuje u medijima, kako bi dve zemlje došle do kompromisnog rešenja oko pitanja objavljivanja tajnih dokumenata. Jedna od varijanti koje Zudin pominje je i da Saudijci nađu „žrtvenog jarca“ u sopstvenim redovima i od njega naprave krivca.
