Presuda Šešelju je vrlo opasan presedan za sve druge oružane sukobe u kojima vojni ciljevi pokušavaju da se ostvare sprovođenjem genocida i etničkog čišćenja. Oslobađanje Šešelja — osnivača nacionalne i verske netrpeljivosti, simbola progona i etničkog čišćenja u Hrvatskoj, BiH i Vojvodini, kao i podstrekača stvaranja „Velike Srbije“ silom i zločinima, potpuno je protivno ranijim činjenično-pravnim nalazima merodavnih veća Suda.
Piši UN da oni ne pišu tebi
Prethodno citirani pasus deo je pisma koje je hrvatska predsednica Kolinda Grabar Kitarović poslala generalnom sekretaru Ujedinjenih nacija Ban Ki Munu, prvom čoveku Generalne skupštine UN i predsedniku SB, a predviđeno je da pismo bude prosleđeno i ostalim državama-članicama UN.
Kad neka organizacija ili pojedinac žele da negativnu ili obilje negativnih vesti bace u zapećak, pribegavaju metodi spinovanja, odnosno plasiraju neku vest ili učine nešto što će postati vest i što bi potencijalno trebalo da „pokrije“ negativni publicitet. U takvoj vrsti komunikacije postoji neka poluistina kojoj odašiljač poruke daje drugo značenje, neki drugi efekat kako bi ostvario cilj kampanje.
Cilj kampanje predsednice Hrvatske jeste skretanje pažnje sa (gotovo) svakodnevnih negativnih vesti iz Hrvatske. A one sustižu jedna drugu.
Ministre optužuju da prave liste izdajnika ili da su imali opravdavajući odnos prema zločinima režima iz Drugog svetskog rata.
Etnički motivisano nasilje
Položaj nacionalnih manjina, pogotovu srpske, nikad nije bio gori u poslednjoj deceniji. Neretke su i vesti o crnokošuljašima i njihovim skupovima, organizovanje misa za Antu Pavelića i glorifikovanje njegovog dela.
Ukidanje ćirilice u Vukovaru a pre toga razbijanje ćiriličnih tabli bili su vest za sebe, ali i metafora odnosa tamošnje države prema nekadašnjem konstitutivnom narodu.
Proslava okrugle godišnjice vojne operacije „Oluja“ u Zagrebu i koncert Marka Perkovića Tompsona u Kninu samo su pojačali pritiske na manjine, a predsednica Grabar Kitarović i bivši premijer Zoran Milanović su se, umesto barem i formalnog pominjanja prognanih Srba, utrkivali ko će više poena izvući od proslava „Oluje“ i „Bljeska“.
Srpsko nacionalno veće u Hrvatskoj objavilo je marta ove godine bilten pod naslovom „Govor mržnje i nasilje prema Srbima u 2015“ u kome je evidentirano ukupno 189 slučajeva etnički motivisanog nasilja, što je značajan porast u odnosu na prethodnu godinu, kad ih je zabeleženo 82.
Broj kaznenih dela motivisanih etničkom mržnjom je u porastu, jer je 2014. zabeleženo 8 slučajeva, od kojih su se 3 odnosila na Srbe, dok je u 2015. ukupno počinjeno 16 zločina, od kojih je 14 motivisano mržnjom prema Srbima. Takođe, u 2014. evidentirao je 57 pritužbi na diskriminaciju po osnovi nacionalnog porekla, dok ih je u 2015. bilo 72.
Podsetimo i na prošlogodišnju inicijativu srpskog premijera Aleksandra Vučića da se ustanovi dan sećanja na sve žrtve ratova ′90-ih na prostoru bivše Jugoslavije, koju je tadašnje hrvatsko rukovodstvo odbilo.
Ni Evropa ne daje podršku
Kao što je posle onomadašnje blokade hrvatske granice sa Srbijom evropski komesar Johanes Han jasno saopštio: „Mislim da tu nema šta da se pregovara“, što je značilo da zvanični Zagreb nema podršku za blokadu, tako Hrvatska nedavno nije dobila podršku ostalih članica EU za ultimatum Srbiji oko otvaranja pregovaračkih poglavlja.
Za to vreme grafiti nacističkih, fašističkih i ustaških simbola, kao i poruke kojima se poziva na nasilje prema Srbima i dalje su uobičajena pojava na ulicama gotovo svih hrvatskih gradova i naselja. Neretke su i pretnje smrću, kao nedavna uredniku samostalnog srpskog tjednika „Novosti“ Ivici Đikiću.
Hrvatska politička scena i rejting čak i levih snaga zavise od stepena optužbi na račun Srbije.
Tome treba dodati i činjenicu da su građani Hrvatske dali HDZ-u i SDP-u najveći broj glasova na poslednjim parlamentarnim izborima u ovoj državi, a obe partije su u kampanji imale retoriku devedesetih.
I onda na sve to hrvatska predsednica Grabar Kitarović piše genseku UN zabrinuta presudom Šešelju, a suštinski zabrinuta za imidž svoje države, kome su doprineli kako ona tako i partija koja ju je kandidovala za mesto na kojem je sad.
Šešelj (pre)često jeste vest, ali nije toliko veliki da može da sakrije preovlađujući trend rehabilitacije ustaštva u Hrvatskoj i trend srbofobije koji je jedna od glavnih odlika hrvatske političke kulture danas.
