Beogradska publika biće u prilici da pogleda spektkl koji su tokom deset godina izvođenja uvek pratile ovacije na prestižnim svetskim scenama, poput Državnog kremaljskog dvorca u Moskvi, Kijevske opere, te nacionalnih pozorišta Amerike, Australije, Singapura, Kanade, Koreje, Rumunije.
Denis Matvijenko je mnogo postigao kao igrač klasičnog baleta i zato je težio da ovlada i koreografijama modernog baleta. Počeo je da sarađuje s priznatim svetskim koreografom Edvardom Klugom, a to je dovelo do nastanka modernih baleta „Radio i Julija“ i „Kvatro“, koji su izazvali veliko oduševljenje publike u Rusiji i Ukrajini.
„Može se plesati čak i na zvuk kiše ili na otkucaje srca, zato su balet i rok muzika odličan spoj“, izjavio je Matvijenko.
Poznati rumunski koreograf Edvard Klug, koji živi i radi u Sloveniji, u predstavi „Radio i Julija“ koristio je poznate pesme „Rejdioheda“.
„Mogli biste ovo nazvati uvrnutom verzijom. Moja namera nije bila da ponovo ispričam ispričanu priču, nego da priuštim publici iskustvo iz druge perspektive“, objasnio je Klug, koji kaže da se namerno udaljio od Šekspirove verzije.
„Balet ’Kvatro’ Klug je postavio 2009. godine specijalno za mene, Leonida Sarafanova, moju suprugu Anastasiju i Leonidovu suprugu Olesiju Novikovu“, otkrio je Denis Matvijenko i dodao da za razliku od baleta „Radio i Julija“ u baletu „Kvatro“ ne postoji jasan sled radnje.
„Pri stvaranju ove predstave Klug je krenuo od karaktera umetnika, dao nam obrise priče, a mi smo je dopunili svako na svoj način. Gledaoci takođe smišljaju svoju priču gledajući četiri umetnika na pozornici. I to je vrlo interesantan i jedinstven doživljaj“, priča Matvijenko.
„Rejdiohed“ imao je veliki uticaj na mnoge muzičke pravce, a s prodatih više od 30 miliona albuma spada među velikane svetske muzičke scene.
