U razgovoru za Sputnjikovu „Orbitu kulture“, novosadska glumica otkriva da rad na liku krije i moguću opasnost.
„Postoje uloge koje vas opsedaju. Možda one nisu opsesivne same po sebi, zavisi u kom vas trenutku zateknu. Glumac se susreće sa različitim sadržajima, svetovima, razmišljanjima. Neki karakteri su veoma zahtevni i slojeviti, morate da uključite celo svoje biće da biste ih razumeli i oslobodili za njih prostor u sebi. I tu je opasnost za glumca. Potrebna je stabilnost da ne bi pomislio da si — neko drugi“, kaže Jasna Đuričić za Sputnjik.
Zašto ste kao prvakinja u SNP napustili pozorište i postali slobodan umetnik? Šta Vam je doneo takav izbor?
— Ansambl, kao zatvoreni sistem vrlo brzo dosadi. Posle kratkog vremena već znate ko kad uzima dah. Nisam neko ko je maštao o tome da ostane do penzije u jednoj kući. Meni je postalo tesno, s vremena na vreme mi postaje tesno ma gde bila i moram da idem dalje. Mislim da je to kao i kod većine ljudi, potreba za slobodom i širinom.
Da li je otežavajuća ili olakšavajuća okolnost to što Vam je glumac Boris Isaković partner i u životu i na sceni?
— Mi smo baš imali sreće. Ima puno glumačkih parova, ali retko ko od njih mnogo zajedno radi. Boris i ja jesmo. Svakako da je to veoma podsticajno. To nisu svesne odluke, kad živite zajedno to se prosto dešava. Kad smo bili mlađi, bilo je tu kompeticije, ko će više, ko će bolje, ali i to je dovelo do svega ovoga.
Kada bi Vam reditelj dao zadatak da na sceni odigrate Jasnu Đuričić, precizno i tačno, šta biste prikazali, kakva bi to žena bila?
— Najteže je biti objektivan prema sebi. Ne znam, ne bi to, čini mi se, bila neka zanimljiva uloga. Uopšte sebe ne smatram privatno zanimljivom osobom. Mislim da sam prilično dosadna, ćutljiva, ne umem da uveseljavam ljude… Nisam ništa od onog što se podrazumeva da glumica bude.
Ima li nešto što priželjkujete da Vam se dogodi u vremenu koje je pred Vama?
— Ne, odavno sam sebe izvežbala da ne očekujem ništa, odnosno da očekujem malo toga. Ako su velika očekivanja, onda su velika i razočarenja. Pokušavam da ostanem realna, očekujem da se bavim stvarima koje me zanimaju, koje su provokativne, koje me angažuju celu. Nešto što bi me unapredilo i u profesionalnom i u ljudskom smislu.
