„Moramo da razgovaramo“, poručuju NATO zvaničnici. Istovremeno, međutim, zapadna vojna alijansa u Evropi raspoređuje nove nuklearne bombe, a Rusija upozorava „da Sjedinjene Američke Države planiraju da se vrate svojoj nekadašnjoj neodgovornoj praksi hodanja po ivici nuklearnog rata“.
Odnos NATO–a i Rusije bio je tema „Sputnjik intervjua“ u petak, čiji su gosti bili politikolog Aleksandar Pavić i novinar „Politike“ Bojan Bilbija.
Treba li svet da strahuje od ovog odnosa, ili je miroljubiva koegzistencija ipak moguća, u multipolarnom svetkom poretku koji je u nastajanju? Zašto je NATO odlučio da obnovi dijalog sa Rusijom koji je jednostrano prekinuo pre dve godine, posle prisajedinjenja Krima Rusiji?
Zašto je, uopšte, severnoatlantski vojni savez nastavio da postoji posle raspada Varšavskog pakta, i zbog čega je prekršio obećanje da se neće širiti ka Istoku, prema granicama Rusije?
Što se obnove dijaloga NATO–a i Rusija tiče, „dosadašnje iskustvo nam govori da Zapad želi da razgovara kada želi sebi da kupi vreme“, navodi Aleksandar Pavić.
„Mislim da je ruski uspeh u Siriji naterao Zapad da se vrati dijalogu, on je tu uvideo da je Rusija pokazala da ponovo može strateški da mu parira. Rusi pak na ovu obnovu dijaloga sigurno gledaju pragmatično. Oni će prihvatiti dijalog, ali, poučeni iskustvom u poslednjih 25 godina, sigurno je da neće spuštati svoj gard kao što su možda bili spremni do pre nekih 10 godina. Dakle, ovaj razvoj situacije je kratkoročno i srednjoročno pozitivan, ali još nema naznaka da je NATO promenio svoju doktrinu i svoje namere daljeg zaokruživanja i obuzdavanja Rusije.“
„NATO preživljava zahvaljujući Rusiji, a Rusija preživljava uprkos NATO–u“, kaže Bojan Bilbija.
„Drugim rečima, da nema ’agresivne‘ Rusije, NATO bi izgubio svrhu svog postojanja… Istovremeno, NATO je došao do samih granica Rusije, i Rusija sada i nema drugog izbora do da traži izlaz, i to mnogo energičnije neko ikada pre.“
Dolazak NATO–a do samih granica Rusije rezultat je prekršenog obećanja datog tadašnjem Sovjetskom Savezu posle ujedinjenja Nemačke, da daljeg širenja na Istok neće biti. Generalni sekretar NATO–a Manfred Verner, u govoru u maju 1990. godine, podseća Pavić, „doslovce je rekao da se NATO neće širiti dalje od Nemačke. Oni su to prekršili kroz tri runde proširenja koje su usledile, a sada se sprema i četvrta, ulazak Crne Gore u NATO“.
Zašto je NATO prekršio to obećanje? Kakav se interes krio iza toga?
Aleksandar Pavić: „Interesantno je da je Džordž Kenan, jedan od prvoboraca Hladnog rata, tokom devedesetih godina javno upozoravao da će širenje NATO–a, u najmanju ruku, dovesti do novog hladnog rata, a verovatno i do vrućeg rata… Međutim, dolaskom Bila Klintona na vlast u Vašingtonu je prevladala nova elita, neokonzervativna i neoliberalna, koje se u mnogo čemu preklapaju, a koja je u osnovi antiruska… Treba napomenuti i da je nekadašnji vojni komandat NATO–a Vesli Klark javno govorio o svom razgovoru sa (tadašnjim zamenikom američkog sekretara za odbranu) Polom Volfovicem 1992. godine, koji mu je rekao da SAD imaju pet do 10 godina u kojima može da smeni sve režime na Bliskom istoku koje je Sovjetski Savez instalirao ili podržavao, pre nego što se pojavi novi strateški takmac. Iz svega ovoga, dakle, možemo jasno da identifikujemo krivca za sve sadašnje tenzije, pored ostalog, i na evropskom tlu.“
Bojan Bilbija: „NATO je, pored ostalog, i jedan biznis projekat. Prosto, reč je o poslovnim interesima: proizvodnja neprijatelja — što veći, kao što je Rusija, to bolje — u direktnoj je vezi i sa proizvodnjom (i prodajom) naoružanja i sa ovladavanjem tuđim resursima… Zato sam i skeptičan prema mogućnosti da dođe do nekog trajnog rešenja odnosa — to bi, jednostavno, direktno zadiralo u materijalne interese najbogatijih i najmoćnijih krugova u Americi.“
NATO je, takođe, i glavna poluga kojom SAD drži kontrolu nad Evropom, napominje Bilbija. „NATO sprečava Evropu da postane važniji geopolitički igrač na globalnoj sceni“, saglasan je i Pavić: „Lord Ismej, prvi generalni sekretar NATO–a, još pedesetih godina je objasnio šta je njegova svrha: da drži Amerikance u Evropi, Ruse van Evrope, a Nemce dole (u podređenom položaju). Ništa se tu nije promenilo, NATO ispunjava upravo tu svrhu. On jeste sredstvo kojim se Amerikanci drže u Evropi, kako bi se sprečilo da jedna nezavisna Evropa, u skladu sa sopstvenim interesom, zajedno sa Rusijom radi na stvaranju velike Evrope, od Lisabona do Vladivostoka. Sadašnja elita Evropske unije pak radi protiv sopstvenog interesa.“
Bojan Bilbija zaključuje: „Rusija sad, od pre nekoliko godina, i to je novo u njenoj pristupu, radi na tome da NATO bude ukinut. Sve više ruskih zvaničnika, naime, zagovara tezu o jednoj, jedinstvenoj i nedeljivoj bezbednosti u Evropi, koja bi obuhvatila sve evropske države u okviru te strukture. To onda više ne bi bio NATO, koji obuhvata samo jednu grupu zemalja. Siguran sam da je to ideja od koje Rusija neće odustati.“