Sve što se na ovim prostorima dešavalo od devedesetih godina naovamo dešavalo se isključivo pod dirigentskom palicom Zapada, koji je bio više nego spreman da nam izvozi svoj proizvod — demokratiju, slažu se učesnici Konferencije „Bilans zapadnog uvoza demokratije na prostor SFRJ od 1990. do danas“, koju je organizovao „Fond strateške kulture“.
Skup je imao međunarodni karakter, a najveću pažnju učesnika izazvalo je izlaganje novinara internacionalne redakcije Sputnjika, političkog analitičara Andreja Koribka, Amerikanca koji se poslednje tri godine usavršava na Moskovskom državnom univerzitetu. On je podsetio da se Srbija nalazi na istorijskoj raskrsnici Istoka i Zapada, ali da za razliku od jugoslovenskog perioda, više nije moguće biti neopredeljen. Amerika i njeni EU pomagači to neće dozvoliti, baš kao što su to učinili u Ukrajini i, veruje Koribko, pokušaće da silom i zastrašivanjem prevedu Srbiju na svoju stranu.
„Zapad nikada neće prihvatiti Srbiju kao slovensku državu sa bliskim bratskim i pragmatičnim vezama sa Rusijom. Samim tim, Srbija se posmatra kao neprijatelj predviđen za društveno-politički odstrel, koji se već korak po korak sprovodi posredstvom mnoštva takozvanih nevladinih organizacija koje nekontrolisano vršljaju po njoj. Ove grupe i njihovi strani pokrovitelji su preuzeli kontrolu nad većinom srpskih medija, tako da je prosečnom Srbinu vrlo teško da stekne tačnu sliku teškog položaja u kome se njegova zemlja nalazi“, kaže Andrej Koribko.
Pukovnik Goran Jevtović je svoje izlaganje posvetio tzv. demokratskoj reformi vojske koja je, kako je rekao, za mnoge njegove kolege koje su u srcu imale odbranu države bila teža od ratova devedesetih godina. „Pet ili šest godina smo u vojnom vrhu danonoćno jurili veštice braneći se od neprijatelja koga ne vidimo, neprijatelja koji nas ruši“, kaže Jevtović.
„Ono što je posle rata ostalo u Republici Srpskoj i Srbiji bila je ozbiljna oružana sila, garant suvereniteta tadašnje Jugoslavije i Srpske… Peti oktobar je prelomna tačka, sve što se dešavalo nekoliko godina pre toga i posle toga rađeno je prema jedinstvenom planu, tu nema slučajnosti. Glavni plan je davno skrojen i ubrzo gotovo potpuno realizovan“, rekao je Jevtović.
On je podsetio da su u vreme vladavine Vojislava Koštunice prvo uništeni graničari koji čuvaju zemlju od neprijatelja spolja, a da je zatim usledilo penzionisanje čak sto sedam generala, te da je vojska postala manje efikasna tako što je sama uništila dobar deo naoružanja.
„Mehanizmi NATO-a i Partnerstva za mir, različiti sporazumi koje ponovo potpisujemo, tu su da bismo uništili i ono što je još ostalo u vojnim magacinima, kao na primer milion i sedamsto komada mina, po naređenju Britanije, koja nije potpisnik Otavske konvencije“, tvrdi Jevtović.
Urednik informativnog portala „Princip“ Vladimir Vuković ocenio je da je demokratija po zapadnom šablonu prečica za članstvo u NATO-u. On je podsetio da je Crna Gora, pored okupirane srpske teritorije na Kosovu i Metohiji, na prostoru bivše Jugoslavije najbolji primer kako izgleda država nastala na šablonu zapadne demokratije.
„Na koji način objasniti činjenicu da je samostalna Crna Gora zvanično priznala, na srpskom stradanju i krvi novomučenika uspostavljeni zapadni državoliki protektorat, takozvanu republiku Kosovo? Zapitajmo se zbog čega je Crna Gora vremenski gledano preko noći postala samostalna država, od koga je postala nezavisna, na čemu se temelji referendum iz 2006. godine iz koga se izrodila tzv. nezavisnost Montenegra. Zapad ju je želeo nezavisnu, makar samostalnost stekla i na referendumskoj krađi“, rekao je Vuković.
On je dodao da građani Crne Gore, koji žive u eri totalitarne demokratije, još uvek čekaju obećane plodove nezavisnosti, dok se tradicija nemilosrdno gazi, a istorijske veze sa Rusijom pokušavaju da izbrišu.
O produktima politike Zapada u Hrvatskoj i srpskom pitanju govorio je Ratko Ličina, Predrag Ćeranić osvrnuo se na sistem bezbednosti na prostoru bivše SFRJ, a akademik Kosta Čavoški govorio je o dvostrukim aršinima zapadne demokratije.
Na skupu je bilo reči i o uništavanju obrazovanja u Srbiji posle 5. oktobra i problemima istoričara u tumačenju skorašnje prošlosti u „demokratskom“ društvu.
