O koristima i opasnostima od vakcina, kao i o novom Zakonu o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, kojim su predviđene visoke novčane kazne i oštre sankcije za roditelje koji ne vakcinišu decu, razgovarali smo sa epidemiologom Zoranom Radovanovićem i predstavnicom građanske inicijative za neobaveznu vakcinaciju Snežanom Terzić.
Doktore Radovanoviću, kako ocenjujete činjenicu da je protivnika obavezne vakcinacije sve više i da su sve glasniji?
— To je počelo na zapadu pre nekih 15 godina. Tamo, međutim, antivakcinalni pokreti jenjavaju, oni su se opametili posle epidemija koje su potpuno okrenule javno mnjenje. To i nije čudno s obzirom na izvanredne uspehe koje je postigla vakcinacija. Revolucionarna metoda koja je izmenila način na koji živimo i koja je iskorenila bolesti od kojih se strahovalo i od kojih se umiralo. Radno aktivni lekari nikada se nisu susreli sa slučajevima difterije, dečije paralize i mnogim drugim ozbiljnim bolestima. Onda smo, međutim, došli do apsurdne situacije, nema bolesti, pa se ljudi pitaju čemu uopšte vakcinacija. Ali ako prestanete sa vakcinacijom, nastaje ršum i to se pokazalo toliko puta. Da nema vakcine, recimo, godišnje bi u svetu bilo 500.000 paralizovanih ljudi. Kod nas u velikoj Jugoslaviji je 1960. godine, pre nego što je uvedena vakcina protiv dečije paralize, bilo 1.600 paralizovane dece godišnje, od kojih je 94 umrlo. Naredne godine, kada smo počeli vakcinaciju, broj paralizovanih je pao na oko 100 i onda je dramatično padao.
Kada je reč o građanskoj inicijativi protiv vakcinacije, gospođo Terzić, koje biste argumente izdvojili kao ključne? Zašto vakcinacija ne bi trebalo da bude obavezna?
— Ja se pre svega ne slažem ni sa čim što je dr Radovanović rekao. Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti je protivustavan jer Ustav garantuje fizički i psihički integritet. Srbija je takođe potpisnica Nirnberškog kodeksa, koji predviđa da nam niko ne može dati bilo kakav lek, terapiju, ili preventivnu meru bez naše saglasnosti. Takođe je interesantno da SZO deluje samo po principu preporuke po pitanju vakcinacije. Dakle, nijedna zemlja na svetu nije u obavezi da vakcine uvrsti kao obavezne, već je uređenje kalendara imunizacije prepušteno svakoj državi. Ja kao roditelj ne mogu da pristanem da budem ucenjena time da moram platiti kaznu. Zanima me i zašto se zalažete da budu sankcionisani lekari čije se profesionalno mišljenje ne slaže sa vašim? Zašto se preti doktorima ako njihova praksa pokazuje sasvim drugu sliku. Ako dr Aleksandar Radojević iz Čačka kaže da je od 100 pacijenata koje je lečio od tuberkuloze 90 posto njih vakcinisano protiv tuberkuloze, o čemu onda pričamo. To što su nestale bolesti ima veze sa unapređenjem života ljudi, većom higijenom itd.
Doktore Radovanoviću, da li postoje dokazi da su vakcine opasne i u kojoj meri su štetne? Konkretno, da li je dokazano da MMR vakcina izaziva autizam?
— Postoje dokazi da ne izaziva autizam. Pre 18 godina jedan lekar je dobio skoro 18.000 funti da plasira jedan jako nesolidan članak. Pokazalo se da je falsifikovao podatke, izbačen je iz lekarske komore i trajno mu je zabranjeno da se bavi lekarskim poslom. Međutim, od tada postoji ta fama o navodnoj vezi autizma i vakcinacije. Urađena su ozbiljna ispitivanja u svetu. Pominje se više od 14 miliona dece koja su upoređivana i nije dokazana nikakva povezanost.
Snežana, da li se prikriva istina o vakcinama?
— Apsolutno. Cela poenta je u tome da farmacija zarađuje ogromnu količinu novca na tom pronalasku, kako oni kažu, 21. veka. Postoje dokazi i studije koji pokazuju šta su u stvari vakcine. Čak se i američki Kongres izjasnio da su vakcine nebezbedne. A te iste vakcine se u svim vojnim dokumentima vode kao biološko oružje, pa sad vi razmislite da li ćete detetu dati nešto za šta nema nikakvih garancija. Proizvođač vakcina je izuzet od odgovornosti, od tužbe u slučaju štete nanete pacijentima. To je Vlada Srbije na čelu sa ministarstvom potpisala sa „Novartisom", koji je ušao u „Torlak" i koji nam daje vakcine. Odgovornost ne snosi ni lekar, a roditelji čija su deca oštećena posle vakcina prepušteni su sami sebi. Mene kao roditelja nikada nijedan lekar nije upozorio da se mome detetu može desiti bilo šta loše od vakcinacije, a sada od mene traže da im slepo verujem.
Ruska studija iz 2009. godine pokazuje suprotno od onog šta se zvanično tvrdi. Dokazano je da je vakcinisano dete opasno za svoju okolinu i da mora biti izolovano, spavati u zasebnom krevetu, jesti zasebnim priborom jer se desio slučaj da se otac vakcinisanog deteta preko stolice zarazio virusom iz vakcine i sada ima posledice.
Oštru polemiku između epidemiologa Zorana Radovanovića i predstavnice građanske inicijative za neobaveznu vakcinaciju možete čuti u našoj emisiji #SputnjikIntervju.
