Kampanja za referendum o ostanku Velike Britanije u EU zvanično je počela u petak, a Britanci će se prvi put od 1975. godine izjasniti o Evropi.
Kampanju za ostanak u EU pod nazivom „Kampanja ’za‘“ vodi britanski premijer Dejvid Kameron, dok će protivničku kampanju „Glasaj za izlazak“ podržati popularni gradonačelnik Londona i vrlo uticajni torijevac Boris Džonson.
Milan Igrutinović, saradnik Instituta za evropske studije, za Sputnjik kaže da ankete pokazuju da su dve kampanje prilično ujednačene, a razlike su u svega nekoliko procenata. Prema njegovim rečima, kampanja za izlazak iz EU je dobila na snazi u poslednjih nekoliko nedelja, a politički trendovi koji utiču na njene glasače da izađu i budu aktivniji će se nastaviti i u narednim mesecima do referenduma.
„Teroristički napadi u Parizu i Briselu, migrantska kriza i generalno negativna slika EU svakako dramatično utiču na raspoloženje britanskih birača. Takođe, afera oko „Panamskih papira“ i upletenost oca Dejvida Kamerona obara imidž britanskog premijera i utiče da njegove političke pozicije i kampanja za ostanak u EU gube na snazi“, objašnjava Igrutinović.
Kako kaže, problem za kampanju koja se zalaže za ostanak u EU je što takozvani „veliki biznis“, odnosno velike kompanije nisu istupile u korist ostanka u EU u onoj meri u kojoj se to očekivalo.
„Takođe, mnoge druge organizacije, sindikati i grupe sa levog krila, za koje se očekivalo da će biti za EU, nisu dovoljno glasne u tom smislu. Stiče se utisak i da se debata vrti oko partije konzervativaca, da su laburisti, pa i Škoti, negde sa strane i da čekaju svoj trenutak. Lider laburista Džeremi Korbin je najavio da će se više angažovati u korist ostanka u EU, ali kao da se partijske potrebe unutar konzervativaca dominantno pojavljuju kao tema koja opredeljuje birače ’za‘ ili ’protiv‘“, navodi Igrutinović.
Vrlo je teško prognozirati rezultat, kaže sagovornik Sputnjika, jer su obe kampanje za sada imaju podršku oko 40 procenata, a dnevni događaji svakako utiču na raspoloženje birača. U tom smislu, ovih dana se očekuje dolazak američkog predsednika Baraka Obame u Britaniju, koji je najavio da će vrlo jasno reći da je za ostanak Britanije u EU što, objašnjava Igrutinović, nije čudno s obzirom na ukupnu američku politiku prema Uniji i Londonu.
Na pitanje ko bi više izgubio eventualnim izlaskom Velike Britanije iz EU, Igrutinović kaže da bi to bila Velika Britanija, jer se u poslednjih godinu dana ispod površine evroskeptičnih medija zapravo dešavalo da najodgovorniji politički faktori, pre svega u Nemačkoj i Francuskoj, pokušavaju da dogovore nove odbrambene i bezbednosne strukture za EU. S tim u vezi, očekuje se nova strategija bezbednosti za EU u junu ove godine.
On podseća i da su mediji pisali da je dogovor između Merkelove i Kamerona zapravo bio da će britanski premijer dobiti promenjeni dogovor sa EU, ukoliko pristane na to da ne sprečava ostale zemlje EU da se dalje integrišu, pre svega u vojnom i bezbednosnom smislu.
„Može se desiti da izlazak Britanije, ako se dogodi, ubrza homogenizaciju ne samo Evrozone, već i struktura koje se bave spoljnom politikom i bezbednošću Evrope, gde je do sada Velika Britanija negde bila glavni kočničar, ako ne direktno, a ono kao zemlja od koje se očekuje da će biti evroskeptična u tom smislu. Dakle, ako se ipak vaga gubitak, u strateškom smislu će Britanija izgubiti jer će biti manje važna i za SAD, jer ako je isključena i EU, njena cena pada na globalnom nivou“, ističe Igrutinović.
Kada je reč o odzivu glasača na referendumu, Igrutinović ne očekuje neku zadivljujuću izlaznost.
„Građani će za referendum svakako biti zainteresovaniji kako vreme bude prolazilo, ali participacija glasača na izborima i referendumima lagano opada, što je generalni problem u Evropi. Čini se da su se ljudi odvojili od glavnih političkih tema, što je negde i upozorenje demokratskim vladama da postoji određeni demokratski deficit i na nacionalnom nivou“, upozorava Igrutinović.