Novi oblik autonomnog naoružanja moći će da identifikuje mete i imaće sposobnost da puca bez ikakve ljudske kontrole.
Ova tehnologija poznata je kao „roboti-ubice“ i postoji u više oblika, kao što su bespilotne letelice ili bespilotne podmornice.
Ovi roboti neće imati potrebu za ljudskim upravljanjem i moći će da pucaju u mete prema sopstvenom izboru.
U ekskluzivnom intervjuu za Sputnjik, Boni Doerti iz organizacije „Hjuman rajts voč“ rekla je da je razvoj ove tehnologije bliži nego što se misli.
„Sledeći korak, kada će mogućnost donošenja odluka biti predata mašinama, desiće se za nekoliko godina, a ne decenija.“
Zbog toga ova organizacija u Ženevi radi na tome da se donese zabrana da bi se zaustavio bilo kakav negativan uticaj koji bi roboti mogli da imaju na čovečanstvo.
Meeting of experts at @UNGeneva discusses Lethal Autonomous Weapons Systems '#killerrobots' Latest info: https://t.co/JNyKx2Lcwj #CCWUN
— UN Geneva (@UNGeneva) April 13, 2016
Doerti i njene kolege rade na konvenciji UN o određenim uobičajenim vrstama oružja i veruje da, ako dodaju aneks na postojeći dogovor, onda bi roboti-ubice mogli da budu zabranjeni, što „Hjuman rajts voč“ smatra izvodljivim i neophodnim.
Međutim, upotreba ovakve tehnologije bi mogla da pomogne u smanjenju kauzaliteta.
„Poveravanje odluka o životu i smrti mašinama smanjuje vrednost čovečanstvu. Ono takođe podiže i pitanje odgovornosti i dovodi do trke u naoružanju“, izjavila je Doerti.
Organizacija smatra da je jedini način da se zaustavi razvoj ovog naoružanja konvencija, ali javnost takođe može da igra važnu ulogu.
„Najvažnija stvar je sporazum koji može u startu da zaustavi njihov razvoj, da oni nikad ne uđu u zemlje… zemlje mogu da odrede smer politike, a javnost bi takođe trebalo da izvrši pritisak na svoje vlade".
Ali ostaje činjenica da ovo možda nije dovoljno da se ovakve tehnologije razviju i da treba da se izvrši veći pritisak na vlade.
„Ovde u Ženevi je desetine država koje se treću godinu zaredom okupljaju da bi učestvovale u aktivnoj diskusiji o ovakvom oružju. Pitanje je šta će one raditi u vezi sa tim i sada tražimo od njih da prestanu da govore i pređu sa reči na dela“, dodaje Doerti.
