U članku lista „Defens van“ Patrik Takera navodi da je ovo u suprotnosti sa savremenom taktikom američke armije. U ovom trenutku dronovima upravljaju ljudi i upravo čovek donosi odluke o nanošenju udara. Ako je verovati izveštaju, ljudi će u budućnosti imati ulogu posmatrača. Vertikalna šema organizacije oružanih snaga biće zamenjena glomaznim samoorganizujućim sistemom u kojem će ljudi živeti rame uz rame sa robotima koji bi se mogli povezati u grupe botova.
Drugi važan zaključak koji sadrži izveštaj je da će na bojnom polju biti manje ljudi nego danas, ali da će oni biti „unapređeni“. Za efikasniju borbu, paralelno sa robotima, super-ljudi će biti unapređeni egzoskeletima, implantima, a njihovi senzori i kognitivne funkcije biće osnažene tehnološki i putem genetske modifikacije.
Iako u ovom trenutku vojska poriče interesovanje za hirurške i genetičke manipulacije ljudskim organizmom, autori izveštaja ukazuju da se mnoge komponente potrebne za takvo „unapređivanje“ aktivno razvijaju — bez obzira na moguće etičke i zakonske kolizije.
Izveštaj sadrži i primedbe, po kojima korišćenje senzora može postati ranjiva tačka za armiju. Imajući pristup ovim senzorima, protivnik može analizirati biofizičke aktivnosti američkih vojnika i, možda uticati na njihovu aktivnost mozga i donošenje odluka.
Prema mišljenju Patrika Takera, ovakva budućnost može postati užasnija od potencijalnog neprijatelja.
