„Azerbejdžan je spreman za početak političkog procesa radi rešavanja sukoba u Karabahu na osnovu četiri rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija koje zahtevaju hitno povlačenje jermenske vojske s okupiranih teritorija. Mora da bude garantovana teritorijalna celovitost Azerbejdžana na osnovu međunarodno priznatih granica“, rekao je šef azerbejdžanske diplomatije u intervjuu agenciji Azertadž.
Jermenija i Azerbejdžan su 2. aprila saopštili da se zaoštrava situacija u zoni sukoba u Karabahu. Dve strane jedna drugu optužuju za međusobne provokacije.
Prema podacima Ujedinjenih nacija za koordinaciju humanitarnih pitanja, od 4. aprila, tokom zaoštravanja sukoba u Nagorno-Karabahu poginula su 33 čoveka, a više od 200 je ranjeno.
Sukobljene strane su 5. aprila objavile primirje.
Sukob Jermenije i Azerbejdžana zbog Nagorno-Karabaha počeo je u februaru 1988. godine, kada je Nagornokarabaška oblast saopštila da istupa iz Azerbejdžanske SSR.
U septembru 1991. godine Stepanakert je proglasio Nagornokarabašku Republiku. Azerbejdžan je tokom poslednjeg vojnog sukoba izgubio kontrolu nad Nagorno-Karabahom.
Od 1992. godine vode se pregovori o mirnom rešavanju sukoba u okviru Minske grupe OEBS-a.
