I to je bilo očekivano, s obzirom na posebne veze Turske i Bosne i Hercegovine i privrednu saradnju u okviru koje je izvoz prehrambene industrije u 2015. godini porastao 28,5 odsto u odnosu na godinu ranije.
Tome je posebno doprineo bescarinski izvoz mesa koji je bio čak 15 puta veći. Turska je, naime, kao vid humanitarne pomoći, posle poplava koje su zadesile region maja 2014. godine, i na 2015. produžila aranžman o bescarinskom uvozu 15.000 tona mesa iz BiH uz perspektivu da bi kvota mogla da bude povećana na 30.000 tona kada za to budu spremni proizvođači u BiH.
U organizaciji lokalnih zajednica i mesnih industrija koje imaju ugovor sa Turskom, o izvozu mesa održavane su prezentacije kako bi poljoprivredni proizvođači bili informisani o uslovima otkupa, mogućnostima nabavke grla za tov, obezbeđenju povoljnih finansijskih sredstava za ulaganja u proizvodnju.
O rigoroznoj kontroli govori to što su veterinari iz Turske, koje je poslalo tamošnje Ministarstvo poljoprivrede, poredili brojeve pasoša životinja sa onim sa spiska koji su imali u Turskoj, i tek u slučaju da se podudare moglo je doći do obrade i pakovanja mesa.
Da nikako ne žele da propuste pruženu šansu, pokazali su brzom intervencijom u slučaju zloupotrebe bescarinskog izvoza, kada su početkom ove godine otkriveni slučajevi reeksporta mesa u Tursku, koje je u BiH stiglo iz uvoza.
Ministar spoljne trgovine i ekonomskih odnosa Bosne i Hercegovine (BiH) Mirko Šarović najavio je krajem prošle godine da će BiH najverovatnije zatražiti od Turske povećanje ili potpuno ukidanje kvote za bescarinski izvoz mesa u tu zemlju.
Meso se iz BiH u Tursku izvozi s aerodroma u Sarajevu i u Banjaluci, a dnevno sa tim tovarom često idu i po dva aviona. Za razliku od potrošača koji se žale na nedostatak domaćeg kvalitetnog mesa u radnjama, zadovoljni su bili i stočari i mesari zbog rasta cena mesa.
Zašto su nam šanse za izvoz u Rusiju i dalje samo šanse
Zašto je BiH iskoristila već polušansu koju joj je dala Turska, a Srbija ne može Sporazum o slobodnoj trgovini potpisan još 2000. godine, koji joj omogućava bescarinski izvoz domaće robe.
Nasuprot očekivanjima, izvoz je posle četvorogodišnjeg rasta, u 2014. bio tri odsto manji nego 2013. Verovatno bi rezultat bio daleko gori da izvoz prehrambenih proizvoda nije bio 66,7 odsto veći, prvenstveno zbog embarga koji je avgusta te godine Rusija uvela na uvoz prehrambenih proizvoda iz EU kao odgovor na sankcije Zapada zbog situacije u Ukrajini.
Sličan trend je nastavljen i u prošloj godini kada je, prema raspoloživim podacima Ministarstva trgovine, u prvoj polovini zabeležen pad ukupnog izvoza od 19 odsto, iako je prodaja prehrambenih proizvoda na godišnjem nivou porasla 40 odsto.
I kada stručnjaci i analitičati kažu da je Srbija iskoristila šansu za izvoz u Rusiju onoliko koliko su joj dozvoljavale mogućnosti i organizacione sposobnosti, ostaje pitanje šta je to urađeno od 2000. po pitanju upravo tih „mogućnosti i organizacionih sposobnosti“ da se iskoristi pozicija koju bi mnoge zemlje jedva dočekale.
U međuvremenu su organizovani mnogi sajmovi, zasedali mešoviti srpsko-ruski komiteti za privrednu saradnju, razmenjivali smo privredne delegacije, ali osim lepih reči o mogućnostima, malo šta je ostvareno, kako je nedavno u intervjuu za Sputnjik „priznao“ i potpredsednik vlade Ivica Dačić.
Na konkretne korake, kojima bi se ozbiljno prišlo organizovanju tog posla za ogromno i probirljivo rusko tržište, zaokruživši priču od proizvodnje za poznatog kupca, do načina transporta, plaćanja, otkupa ili skladištenja kada su poljoprivredni proizvodi u pitanju… Makar se, kako je bilo ideja, time bavilo posebno osnovano preduzeće, čeka se punih 15 godina.
E, tu su na potezu bile naše vlasti, a zašto je potez izostao pitanje je za sve garniture.
Dačić kaže da kao država nismo dovoljno organizovani da sistemski priđemo svemu tome. I eto paradoksa.
„Dok nas s jedne strane Amerika i EU prozivaju da nismo uveli sankcije Rusiji, mi imamo smanjenje spoljno-trgovinske razmene za razliku od tih zemalja koje su navodno uvele sankcije, a imaju povećanje spoljno-trgovinske razmene sa Rusijom“, naveo je Dačić.
A da li će biti šanse za popravni? Krajem prošle godine predsednik ruske vlade Dmitrij Medvedev je izjavio da Evropska komisija od Srbije traži da odustane od sporazuma o zoni slobodne trgovine sa Rusijom i da je o nemogućnosti istovremenog učestvovanja u dve zone slobodne trgovine razgovarao sa premijerom Srbije Aleksandrom Vučićem.
„Sada, kada se Srbija sprema da stupi u EU, EK traži da se od tog sporazuma odustane. Tako da su naše bojazni u potpunosti osnovane“, rekao je tada ruski premijer.
